Srđan Valjarević - Dnevnik druge zime

Kada mnogo ljudi čijem ukusu verujem hvali neku knjigu, odlažem da je pročitam jer znam da ću se po svaku cenu truditi da se i meni dopadne. Ako se to, pak, ne desi na prvu loptu, onda ću nakon čitanja, kroz naknadnu refleksiju, ipak pokušati da pronađem Nešto, u strahu da sam propustila ono ključno. Ukratko, ja sam anksiozna čitateljka, ima nas i takvih.

Upravo to mi se desilo s „Dnevnikom druge zime” i čujem vaš šokirani uzdah i preko ekrana. „Komo” mi je drag, „Fric i Dobrila” mi liče na Kursadžije za probranu publiku, a „Dnevniku druge zime” nisam odolela jer je izdavaču dovoljno da napiše „lirski roman”, novac sam napusti novčanik. Ono što sam zaboravila jeste i to da imam profesionalnu deformaciju, pa lirske romane poredim sa njihovim najblistavijim predstavnicima, a ako se još i desi da se „novajlija” tih dana nađe u društvu jednog Rilkea, što se ovde desilo, onda baš i nema velike šanse.

„Dnevnik druge zime” upravo je to što i naslov kaže, (drugi) dnevnik napisan nakon Valjarevićevog „Zimskog dnevnika”, ali i druga zima za čoveka koji ponovo hoda i mentalno mapira novog sebe u izmenjenom prostoru. Književnost ima svoje veličanstvene šetače (meni je najdraža Lol V. Stajn), dok je Valjarevićev junak velik u svojoj melanholiji i… To je to. Atmosfera i ritam njegovih rečenica dopao mi se, ali samo prvih sto strana – posle mi je delovalo krajnje repetitivno. Ima tu blistavih vinjeta grada, fragmenata koji, nezavisni, hvataju neke ulične trenutke koje svako od nas čuva negde u levoj pretkomori, ali mene ta ista pretkomora zaboli kad čitam „poeziju” iz stacionara.

Sad bi neki ljubitelj Valarevićevog dela sigurno rekao kako je to životna poezija, sirova i iskrena, ali takva je bila i ona koju su pisali R. Louel ili E. Sekston, pa nije bila stihoklepanje. Ovde mi je to izuzetno smetalo, imam hroničnu alergiju na ENTER poeziju i baš me je umarala, povremeno i ljutila.

Da li da čitate Valjarevića? Apsolutno. Ima nečeg lepog što se pomalja iza svih nedostataka koji su meni smetali, ali ne znači da će i vama. Biće da je to ta iskrenost, ali ja, izgleda, ipak volim kad me malo lažu.