Selma Asotić - Reci vatra

Nije slučajno Selma Asotić, bosanska pesnikinja koja je studirala poeziju na Univerzitetu u Bostonu, onom istom Bostonu u kojem se rodila poezija s krštenim imenom Ispovedna, pomenula Silviju Plat i Adrijen Rič kao svoje pretkinje po stihovnoj liniji. Ipak, iskustveno u takvoj poeziji očekujem razblaženi feminizam uz dašak opreznog i kontrolisanog nasilja nad pesničkim sopstvom – neko bi rekao, zgodnu pozu za novinske naslove (u mom svetu gde su pesnici na naslovnim stranama, naravno).

Ovde to nije slučaj.

Selma Asotić je, prema mom ličnom senzibilitetu, među pesnikinjama koje znaju s kakvim nasleđem imaju posla i šta je En Sekston mislila kad je pisala o „crvenim cipelamaˮ koje nastavljaju da plešu i onda kada ruke otpadaju, a glave se kotrljaju. To žensko pesničko breme takvo je da ne dozvoljava lajt stihove s niskim procentom krvi – ni svoje, ni one tuđe, prolivene na svim kontinentima i kroz čitavu istoriju.

Ne volim rat kao pesničku temu iz sasvim sebičnih i licemernih razloga – književno, umorila sam se od prežvakavanja rata kao teme koja autoru daje izvestan žrtveni status, a čitaoca nužno pretvori, rekla bi Selma Asotić, u „Nou iz Osloa, doktoranda mirovnih studija, da širi zdrav razum, postavi pravo pitanjeˮ. Lično, plašim se rata, rekla bih „patološkiˮ, ali ratovima pripada taj pridev, ne meni i ne Selmi Asotić koja svoje granate sa sobom nosi.

Neukusno je reći da su u ovoj zbirci one eksplodirale. U njoj vatra guta šume i spaljuje tela dok iza njih ne ostane isti onaj pepeo iz kojeg ustaje Lady Lazarus, preobražena u pesnikinju koja večno trči unazad, ka kući kao prostoru iz kojeg se večito odlazi i nikada ne ode.

„Reci vatraˮ nije skup mrtvih metafora, ni kada progovara o Velikim Motivima smrti, ljubavi, doma i sećanja. Izuzetno je teško ovakvu poeziju iščupati iz sedimentnih slojeva patosa, a ne upasti u hermetično ispovedanje Povlašćenog Iskustva koje čitaocu okreće leđa. Selma Asotić umakla je obema zamkama.

Čitalac ove zbirke ne dobija priliku da udahne dovoljno duboko da bi „postavio pravo pitanjeˮ.

No, odgovor bi u svakom slučaju bio – vatra.