Mirča Elijade - Bengalska noć Maitreji

Poslednja dva dana provela sam čitajući „Bengalska noć/Maitreji“, od čega sam gotovo napravila čitalački performans na storijima. Čitanje sam započela duboko razočarana Elijadeovom ličnošću, ali ne i njegovom književnom veštinom. Da nije posedovao vanrednu veštinu, ne bi ni uspeo da izvede magiju da se ove knjige prevode, slave i hvale. Da nije bio stvarni Hambert Hambert, verovatno bi bio u udžbenicima na odseku za kriminalistiku. Kao čitateljka, nisam etična nimalo i uživam u raznim gadostima u književnosti, i znam da je to prostor u kojem fantazije dobijaju razne oblike i u kojem je sve dozvoljeno. Volim „Uliksa“, a nikada neću zaboraviti studentski odgovor na ispitu u kojem je stajalo „ovo je knjiga prepuna gadosti“. Volim i „Lolitu“. No, ovo nije samo književnost. Kao književnost, ovo bi bilo vrhunsko delo i ono to jeste. Ovo je i tekstualna osveta ženi s imenom i prezimenom, Maitreji Devi, koja mu se nije podala sa svojih 16 godina u Indiji. Ovo je fantazija čoveka koji je na njeno telo, ime, lice, duh i kulturu projektovao svoju destruktivnu erotsku želju da poseduje sve to – i njeno telo, i njenu kulturu i, naposletku, tekstualnu istinu.

Elijade je s 26 godina ovim romanom postao slavan pisac u Rumuniji. Ovaj roman opisan je kao omaž Indiji i njenoj kulturi, a indijski čitaoci danas kažu da je ovo besramna kolonijalna projekcija u kojoj je beli čovek civilizovan, a oni crni varvari. Zapad voli takve priče, setite se samo „Memoara jedne gejše“ zbog kojih danas verovatno mislite da je gejša japanska prostitutka (a nije). Ovo je priča u kojoj Elijade navlači masku Engleza Alena, a zapravo govori o svom studijskom boravku u kući mentora, oca Maitreji Devi. U ovoj priči, mogli biste se zateći kako plačete nad slomljenim srcem mladića od 26 godina koji je znao da se upušta u zabranjenu vezu, samo kada biste odlučili da ne zastanete i shvatite da je Maitreji Devi ovo mogla platiti životom. Da, naravno, indijska kultura je mizogina, pomislićete – ali Elijade je to znao, i ne samo što je znao, već mu je dobro zvučala ideja i da Maitreji bude silovana da bi izgubila svoj kastinski status i da bi se mogla udati za belog čoveka.

Maitreji Devi bila je Tagoreva učenica. Postoje insinuacije i da ju je on neprikladno dodirivao, ali to ćete već sami tumačiti i čitati. No, ona jeste bila učenija od većine devojaka tog vremena, pisala je filozofske rasprave, poeziju, studirala sa 16 godina, kasnije otvorila brojna sirotišta i usudila se da posle 40 godina upadne Elijadeu u kancelariju u Čikagu i pita ga šta joj je to uradio i zašto je odlučio da pokori narativ o njoj i istorijski je obeleži. On joj je odgovorio da je mnogo žena tog imena, i da je to samo fikcija – fikcija koja ju je mogla koštati života, ali Devi je bila vanredno pametna i napisala svoju verziju, sudski zabranila prevod Elijadeovog romana na bengalski za njenog života i zagospodarila narativom o sebi tamo gde je ona zaista postojala – u Indiji. Kažu da su hiljade žena dolazile da čuju njenu priču, a ja se pitam koliko hiljada žena su zapravo bile junakinje njene priče. Danas se njen roman i Elijadeov u Americi štampaju zajedno, kao dve verzije jedne priče, a akademski svet je podeljen. Neki kažu da je njena priča tipično „indijski naivna“ (kahm), a neki da je vanredno hrabra za jednu Indijku koja je vaspitana da je muškarac ma koje boje kože uvek u pravu i ne sme mu se protivrečiti. Elijadeova žena dozvolila je da se njegov roman ekranizuje, a Devi se i sa njom sudila, zabranivši da film bude distribuiran u Indiji – to je jedan od prvih filmova u kojima glumi Hju Grant, davne 1988. godine, kada je bio mladić. Uspela je da izdejstvuje da joj ime u filmu bude promenjeno u Gajatri.

Elijade je u ovom romanu od nje načinio indijsku tantričku boginju čulnosti, a za jednog istoričara religije njegovog kalibra, poražavajuće je kada uvidite da je, izbrisavši duhovnost iz indijske erotike, uspeo čak i to da kolonijalizuje u zapadnjačko poimanje seksualnosti kao dominantno fizičkog odnosa. Istočne religije imaju brojne knjige o umetnosti erotike, a najpoznatija upravo je indijska Kama Sutra. Na Zapadu ne postoji takva knjiga, što je Fuko voleo da ističe u svojim proučavanjima istorije seksualnosti. Elijade će vam dati najbolji odgovor na pitanje zbog čega je to tako.