Loran Bine - Sedma funkcija jezika

Ako vidite D&G i prvo vam padnu na pamet Delez i Gatari, ovo je knjiga za vas. 😁

Pre neki dan sam napisala u komentaru kako se knjige ne pišu za studente književnosti, a onda uzela knjigu koja je baš to – napisana za uži krug čitalaca kojima bi avantura filozofa tzv. francuske škole bila zanimljiva (i urnebesna, glasno sam se smejala!) Razmišljala sam dugo da li je Loran Bine pretenciozan kad od čitaoca očekuje da iz naznaka prepozna Gastona Bašlara u publici koja prati debatu, recimo, poznaje Altiserov odnos sa suprugom Helen koju je zadavio u napadu ludila (što je ovde vrlo problematično prikazano, uzgred) ili zna da je psihoanalitičkarka Kristeva optužena za špijunažu. Potom sam razmišljala da li bi zagriženi ljubitelj fudbala bio oduševljen knjigom koja referiše na poznate fudbalere i poigrava se time – sigurna sam da bi, a sigurna sam i da to ne bi bilo nazvano pretencioznim, samo, možda, specifičnim. Činjenica da je Bine svoju ciljnu publiku našao među malobrojnijima nego hipotetički pisac koji piše o fudbalu ne bi smelo da bude razlog za karakterizaciju ove knjige kao ’pretenciozne’, te sam presudila u korist drugih prideva: igriva, zabavna, satirična, intelektualna, blesava, sumanuta na trenutke, perverzna i subverzivna.

„Sedma funkcija jezika“ napisana je kao bućkuriš raznih filozofskih, književnih i psihoanalitičkih teorija sedamdesetih i osamdesetih godina – jezik, radnja i likovi građeni su po uzoru na stvarne ’superstarove’ francuske i američke filozofije, od Rolana Barta do Džona Serla. Neko je ubio Rolana Barta i ukrao mu važan dokument, a inspektor Bajar, desničar, ratni veteran i stereotipni pandur, treba da odgonetne šta se zapravo desilo. On, pak, ne govori jezikom filozofije, te mu pomaže doktorand Simon Hercog, koji se bavi izučavanjem semiotike i poznaje Bartov opus. Od tog trenutka upadate u zečju rupu filozofskog ludila, gde vas umesto Ludog Šeširdžije čekaju Fuko, razni žigoli, političari Žiskar i Miteran, Derida, Eko i brojni drugi – stičete utisak da ste upali u neki bizaran svet u kojem je sve apsurdno, a istovremeno ima savršenog smisla da ljudima seku prste kad njihove reči nisu dovoljno ubedljive (mislim, ovo meni ima smisla)

Dok sam čitala, smejala sam se naglas jer je Bineov humor možda suptilan, ali ukoliko govorite njegovim jezikom, vrištaćete od smeha. Spojiti sve škole mišljenja, njihove predstavnike i duh tog perioda u jednu knjigu i to tako da to zaista radi, ima smisla, tera vas da čitate i nije nimalo dosadno, za to treba biti prekaljeni štreber i jedan od onih likova koji vam natpise na tetrapaku učine zabavnim. To me podseti na početak studija, kad nas je profesor pitao šta mislimo da je naša društvena uloga, a nakon što smo se nalupetali, rekao: Da i najdosadniju stvar učinite zabavnom. Ne kažem da je francuska filozofija dosadna, ali sigurno jeste hermetična tako da obeshrabruje ljude da se uhvate u koštac s njom (premda jeste i to postalo pomodarstvo, ali o tome drugi put). Loran Bine ruši tu predrasudu na veličanstven način.

Stoga, mislim da bi ova knjiga bila sjajna i za ljude koji se plaše objekta malo a i perlokucionih govornih činova. Da li ćete morati da guglate? Možda, ali to ćete činiti sa zadovoljstvom.

Hvala @bookastore na ovom biseru, razgalio me je nakon mračnih knjiga koje sam čitala u poslednje vreme.

Da li ste čitali Lorana Binea? Da li vas je opis privukao?