Kler Kigan - Sve te sitnice

Da je Alis Manro napisala isto delo, ono bi se nazivalo kratkom pričom, a ne romanom.

Sad biste vi mogli pomisliti da to nije bitno, ali meni ovde ipak jeste bilo. Reklamiran kao kratak roman, nominovan za Bukera kao kratak roman, prodavan kao kratak roman, jasno vam je već da od definicije žanrovske pripadnosti zavisi za koju će nagradu biti nominovan i koliko će koštati. Ipak, ako ovo posmatramo kao roman, onda otkrivamo da je sastavljen od kostiju, belih, najbeljih, krtih i lomljivih, s tek ponekim nagoveštajem mesa, i tad neminovno razočarava naš čitalački aparat fino podešen na grandioznu naraciju koja se širi u tri dimenzije.

Roman nije klaustrofobična forma, ali pisanje Kler Kigan jeste, i nije samo to – laserski je otcepila jedan komad zemlje od ostatka sveta, jednog junaka od ostatka društva, i pustila u pogon najfiniji narativni mehanizam da svim tim kostima i koščicama udahne život.

Glavni junak, Bil Ferlong, podsetio me je na protagonistu novije adaptacije Kurosavinog filma „Živetiˮ, minimalističkog života kakav u književnosti zahteva vanredni talenat i sluh da bi izbegao banalizaciju, ali i tu je Kigan mudra i zna da je „lepota na niskim temperaturamaˮ mnogo zahvalnija za ovakvu priču. Da, priču, i to kakvu!

Priču o etičkom izboru jednog po-svim-rečničkim-definicijama malog čoveka smeštenog u gradić, taman dovoljno skiciran da se nazre šta je belina snega prekrila, te sve vreme stičete utisak da posmatrate protagonistu u fulkoloru u crno-belom svetu. U kratkoj priči, narativne neodređenosti su žanrovski stubovi, ali Kigan tu ipak upada u iskušenje da objasni zašto baš Bil, a ne Džon, Pera, Mika, Žika, ima ovakvu dilemu. Otud i moje poređenje s Manro koja je prepoznatljiva po mešanju vremenskih perspektiva u relativno kratkoj formi, a Kigan isto to čini ovde plitkim zaronom u Bilovu prošlost. Taj zaron ni ne može biti drugačiji jer je Bilova identitetska potraga ograničena na fragmente o sebi koje je skupljao tokon godina provedenih u porodici bogate udovice, i baš u tim tačkama Kigan je u iskušenju da se razmaše, i kao čitalac, vi osetite tu napetost, kao da se balon naduvao do tačke pucanja, ali…

Ali ništa.

Nema drame kada pada sneg.