Gabi Čutak - Mrtva priroda sa zmajem

Specifična je situacija kada treba predstaviti debitantsko delo – s jedne strane, vaše oduševljenje bez istorijske distance uvek rizikuje da bude naivno, zbog čega se o debitantskim delima uvek govori s oprezom i nagoveštajima da nas tek očekuje zreli književni glas. S druge strane, vaš prirodni čitalački instinkt nastoji da smesti autora ili autorku u izvesnu tradiciju, da ga osmisli uz pomoć drugih tekstova, a ukoliko se nalazite u mojim cipelama danas, u iskušenju ste i da lovite budućeg čitaoca obećanjem da ga čeka nešto poznato.

Kada sam razmišljala šta bih mogla da napišem o Gabi Čutak i zbirci lirskih priča Mrtva priroda sa zmajem, opremila sam se upravo takvom književnom artiljerijom, u želji da je i sebi i vama učinim bliskijom.

Ipak, ne želim da vam pišem o poetici detinjstva, tako dragoj Kišu i Lebovića, i, recimo, Šulcu kod kojeg su lirski izraz, nanosi nadrealizma i životinjska simbolika, kao i kod Gabi Čutak, posebno naglašeni, niti o tome kako su me crvene cipele koje junakinju ovog dela tako nesnosno žuljaju odvele ka En Sekston i „svim tim devojkama što su nosile crvene cipele, svaka se ukrcala na voz koji nigde ne stajeˮ i svim onim imenima autorki koje nastavljaju da plešu uprkos tim nasleđenim, uvek za broj manjim, crvenim cipelama, a kojima pripada i Gabi Čutak.

Lirska proza Gabi Čutak poziva čitaoca na direktni, neposredni susret s književnosti i od njega zahteva da u sebi pronađe detinju perspektivu na svet u kojem jednooki zmaj iza zidnog ćilima prati svaki korak porodice, revolucionari plaču na televiziji, zečevi završavaju u paprikašima, a deci zbog toga izbijaju plikovi na jezicima, grozomorne bliznakinje zbirno nazvane Džordžalina zavode diktaturu u vrtiću, i sve to saznajemo iz ugla devojčice koja odrasta poslednjih godina Čaušeskuovog režima. Osetljivost te devojčice na čulnost sveta i sve njegove nijanse organizuje relativno nezavisne lirske priče u koherentnu celinu, u skice života koje nam se u sećanju javljaju poštujući onu posebnu, dečju hijerarhiju i ustrojstvo stvari, gde je mrtav zec neretko veći događaj od mrtvog diktatora.

Dečja nemogućnost da pojmi diktaturu kao društvenu stvarnost, već je registruje naivno i iskreno, reagujući na doček Vođe pre svega opisujući fizičku nelagodu stajanja u grupi učenika s tablama i nesnosni bol u rukama od čekanja da se govor, detetu posve nebitan, završi, ta nemogućnost da se o stvarnosti teoretiše iz ugla deteta čini svakodnevicu života u socijalističkoj Rumuniji apsurdnom i to onako kako nam apsurdno deluju svi životi u diktaturama kada ih posmatramo s istorijske distance.

Ipak, mogli biste pomisliti da je svet Gabi Čutak mračan i lišen radosti, ali to ne bi bilo istina. Da, latentno prisustvo mogućnosti nasilja u svemu, od igara u vrtiću pod palicom Žene s crvenim noktima do crvenih cipela koje nagone devojčice da vrište bez prestanka, sve to upućuje na zagušljivu i teskobnu atmosferu života u diktaturi. Ali Gabi Čutak ne dozvoljava svom pripovednom glasu ironijski otklon odrasle osobe koja govori o detinjstvu i upravo iz te dečje blizine stvarima koje se odigravaju i nepomućenog pogleda na njih rađa se jezička lepota i, da, radost prisustva u svetu, tom i takvom, prepunom utisaka i iskustava koje tek treba proživeti, i, naposletku, nagoveštaja nekakve velike promene koju obećavaju suze revolucionara na televiziji.

Kao što rekoh na početku, moglo bi se govoriti o rehabilitaciji teme detinjstva u savremenoj književnosti, o izvesnim pripovednim tradicijama i čemu sve ne, ali vi o tome nemojte misliti dok čitate prozu Gabi Čutak. Uočićete da to uopšte nije lako, susresti se s nečim prvi put i odupreti se želji da između Stvari i sebe naslažete različite slojeve značenja koji će tu, tako sirovu stvarnost za koju vam se kod Gabi Čutak čini da je dodatno intenzivirana, zasićenih boja i mirisa, koji ć tu stvarnost učiniti podnošljivijom, lakšom za probavu i držati na bezbednoj udaljenosti.

Drugim rečima, budite dete u susretu s književnim tekstom, to je zahtev koji pred vas postavlja proza Gabi Čutak.

Nimalo lak zahtev.