Džejn Bouls - Jednostavna zadovoljstva

Dobila sam „Jednostavna zadovoljstva” na poklon pre godinu dana, i Džejn Bouls je sve do sada putovala u mojoj torbi da bih, u sezoni praznične prekomernosti, odlučila da se opomenem naslovom. Gajim netrpeljivost prema autorima/kama čiji se život eksponira na poleđinama knjiga, a delo opisuje apstraktnim superlativima, pre svega jer znam da su gotovo sigurno oni hermetični, a kritičari lenji ili, češće, nedorasli.

Džejn Bouls je, poput Silvije Plat, jedna od onih autorki koju uvek pretekne senzacija, a delo ostane nepročitano. Premda se slažem da je njen život sam po sebi već dovoljno dobra drama (o tome možete pročitati na kraju knjige), primetiću da se retko koji kritičar usudio da tumači njeno delo van zadatih floskularnih koordinata. Pošto ne mislim da je ovo što pišem na Instagramu kritika niti prikaz, već isključivo moj dnevnik čitanja, suzdržaću se od pretencioznih analiza, ali nadam se da će Džejn Bouls dobiti pažnju koju zaslužuje.

„Jednostavna zadovoljstva” sve su sem jednostavna, a pošto se grozim rečenice „ovo delo nije za svakoga”, rekla bih da zahteva čitaoca kojem eksperimentalna književnost nije odbojna. Priče i drame Džejn Bouls na trenutke zvuče kao da prate logiku snova, ali im je svima zajedničko interesovanje za suptilna iskliznuća iz svakodnevice žena i ono začudno što definiše naizgled obične junakinje. Premda u podtekstu uvek vreba latentna trauma, autorka uspeva da odoli stvaranju studija slučaja i kroz pukotine stvarnosti prodire apsurd međuljudskih odnosa i nagoveštaj nečeg zazornog što upravlja postupcima junakinja, od devojčice koja obučava izmaštanu vojsku u glinokopu do Gertrude i Moli u drami „U senici” koje kao da su izašle iz pera Elfride Jelinek.

Ukoliko ste čitali Karmen Mariju Maćado, Samantu Šveblin ili priče Silvije Plat, „Jednostavna zadovoljstva” bila bi garantovano dobar izbor. Ako, pak, niste, pročitajte je svakako, pa vas možda podstakne na istraživanje opusa autorki (kojima, od trenutka kad sam shvatila da u šest tomova „Moje borbe” Knausgor pominje bezbroj autora i svega jednu ili dve autorke, agresivno dajem prednost) koje svoju recepciju ne grade kroz sponzorisane objave, već kvalitetno pisanje.