Damir Karakaš - Okretište

Damir Karakaš je, sve do ove knjige, bio jedan od onih pisaca koje neizmerno cenim, uredno pročitam svaki njihov novi roman, ali se ni na koji način ne povezujem s njima. „Okretište” me je nateralo da promenim mišljenje.

Moglo bi se reći da je Karakaš napisao knjigu o posledicama brutalnog napada na ulici i to svakako ne bi bilo pogrešno. Ipak, ovo je pre svega pokušaj ponovnog preosmišljavanja sveta onda kada se bliski koordinatni sistem Ulica-Vrtić-Park-Tramvaj-Cesta iznenada pretvori u bojno polje, a šetnja ulicama u anticipaciju bitke sa fantomskim neprijateljem bez lica i glasa. Odbijajući da svom napadaču da prostor na stranicama knjige, pisac ga tekstualno obesmišljava u meri koja dopušta šire promišljanje o strahu, besu i odmazdi – na koji način pokušaj da se čovek fizički uništi menja njegovu sliku o sebi i primorava ga da preispita sopstveni identitet? Kaže Turgenjev u svom eseju o Hamletu i Don Kihotu da nam je možda Don Kihot simpatičniji, ali svi bismo radije odabrali da budemo Hamlet jer je biti smešan i ponižen daleko pogubnije po čovekovu sliku o sebi od ma koje Hamletove negativne osobine, a Karakaš je upravo na tom tragu kad postavlja pitanje o tome želi li da bude osvetnik ili onaj koji pomirljivo zaboravlja.

„Okretište” je svojevrsna književna osveta jer ne govori ama baš ništa o samom događaju – o njemu znamo više kao o biografskom podatku nego aspektu radnje dela. Ipak, Karakaš ne bi bio pisac kada roman-novelu ne bi otvorio zaista maestralnim (a ja ovakve reči prezirem, znači, stvarno je dobro) opisom paranoične šetnje šumom kroz sumrak kada mu se čini da se čitava priroda urotila protiv njega i sprema se nešto zastrašujuće i neimenovano, ali sve vreme nagovešteno, potvrdivši još jednom da je on pre svega pisac prirode (i o prirodi). Nisam sigurna da bih umela da navedem nekog drugog savremenog pisca koji na tako ubedljiv način govori o planini, drvetu i kamenu, a da sve vreme biva moderan onoliko koliko su to skandinavski „pisci prirode” poput Knuta Hamsuna ili Tarjeja Vesosa.

Da li ste čitali ovaj ili neki drugi roman Damira Karakaša?