Ana Petrović - Stripoterapija

Prošlog jula sam od prijateljice dobila bullet journal i uskoro će biti godinu dana kako ga uredno popunjavam – od običnog planiranja do beleženja raspoloženja, ideja, filmova i knjiga i svega što mi padne na pamet. Osobenost ovakvog planera jeste što je prazan i onaj ko popunjava može da ga dizajnira po svojoj volji. Uzevši u obzir da sam ja među onima ’mnogo htela, mnogo započela’, iznenadila sam se što mi se navika popunjavanja odmah ’primila’.

No, kakve to veze ima sa Stripoterapijom?

Protekla godina bila mi je posebno teška i izazovna za mentalno zdravlje. Mnogo vremena provela sam sama u sobi sa svojim istraživanjem, a kad nisam, provodila sam ga s krivicom jer to ne radim. Dodajmo na to elementarnu potrebu čoveka da potvrdi svoje postojanje kroz promenu koju čini i činjenicu da ja to nisam videla sedeći s Wordom po ceo dan ili radeći, desilo se da su boje u mom planeru postajale sve tamnije.

Ipak, ono što nisam prestajala da radim jeste svakodnevno crtkanje po planeru, beleženje sitnica, lepljenje stikera i obeležavanje baš svakog dana sličicom koja ga opisuje, bukvalno ili metaforički. Nekad je to bio crtež Zvezdanog neba, nekad cvet, a nekad crni kvadrat.

E, to je Stripoterapija, samo u izvedbi daleko talentovanije vizuelne umetnice od mene.

U pitanju je zbirka crteža raznih situacija s psihoterapije i duhovitih komentara Ane Petrović. Ti komentari prave ironijski otklon od situacije u kojoj se autorka nalazi dok govori o sebi, i na veoma jezgrovit i efektan način eliminišu utisak da posmatrate nešto preterano lično, iako ono to jeste. S narativnog aspekta, ovo je interesantan postupak jer i autorki i nama omogućava da ’izađemo iz sebe’ onda kada je trenutak intenzivan – nama da ne bismo bili preplavljeni, njoj da bi povratila kontrolu i osećala se bezbedno u svojoj ranjivosti.

Može se posmatrati i kao niz nezavisnih (ne)zgoda s psihoterapije, ali i kao dnevnik koji ima svoju naraciju i razvoj. On nije linearan i ne banalizuje stvar po marketinškim formulama danas tako popularnim na Instagramu – bila je baš loše, nešto, nešto, i onda je na kraju bila dobro.

Premda ispričana lagano, Stripoterapija nije plitka, već pokazuje razne nivoe mentalne borbe – od toga koliko je teško dozvoliti sebi da ti neko pomogne, preko prihvatanja te pomoći, pa odbijanja, pa prihvatanja, pa traženja, pa bežanja i tako ukrug.

U tom smislu, crtež je predah u toj borbi, pražnjenje koje snižava pritisak da sve bude ozbiljno i duboko, ali i znak da autorka može da se nasmeje sebi kad se pogleda van sebe, recimo s plafona.

A to je, valjda, dobar znak.

Kakav znak, ja to još uvek ne znam, ali vidite na fotografiji da imam opremu.

Vi za početak nabavite Stripoterapiju, biće dovoljno. 😊