28. mart 2025.
Ako ste se ikad pitali kako bi zaista u praksi izgledalo pratiti sve Kosmopoliten savete o vezama i intimnosti a la Keri Bredšo, onda je „Moj suprug“ roman koji tražite i to na sopstvenu odgovornost.
Pročitaj tekst
27. februar 2025.
Dok pokušavam da započnem s pisanjem ovog prikaza, u glavi mi je samo zahvalnost što se ove knjige nije dočepao Holivud jer mi se ukazuju ’dramatična prepiska troje velikih evropskih pesnika između dva rata’, ’intenzivno leto ispunjeno poezijom, nesporazumima i ljubavlju’ i sve one floskule na koje smo oguglali i na blurbovima knjiga.
Pročitaj tekst
9. februar 2025.
Long time no see, a kad je tako, imam tremu kao da pišem pismeni zadatak u školi. Januar mi je protekao kao i svima, verujem, sklonila sam se s mreža da ne bih skroz pošandrcala, a i svaki put kad bih pomislila nešto da zapišem pitala sam kome se sad uopšte čita o tome.
Pročitaj tekst
27. decembar 2024.
Kad bi Sali Runi bila manje melodramatična i manje sklona holivudizaciji priči, pisala bi ovako.
Pročitaj tekst
24. decembar 2024.
Francuski antropolog Klod Levi-Stros govorio je da pojedinci formiraju identitete kao proizvod srodničkih odnosa i da ih kao takve treba analizirati, pritom insistirajući na analizi šire, a ne (samo) nuklearne porodice.
Pročitaj tekst
12. decembar 2024.
Da su se Svanove fantazije iz ‘Jedne Svanove ljubavi’ ostvarile, bile bi ovaj roman.
Pročitaj tekst
8. decembar 2024.
Generacijski pisac za mene nije onaj koji govori o „generacijskim temama“, to su novinsko-marketinške gluposti, ali priznajem da sam se nadala da ćemo Sali Runi i ja ostariti zajedno.
Pročitaj tekst
5. decembar 2024.
U svetu Samante Šveblin, u praznim prostorima zgusnuta je sva suština onih (ili onog?) što ga naseljavaju.
Pročitaj tekst
12. novembar 2024.
Alehandro Sambra nije pronašao odgovarajuću formu za svoj umetnički izraz, ali jeste odlučio da od čitaoca načini saputnika na putu ka osvajanju forme.
Pročitaj tekst
27. oktobar 2024.
Od prošlog ponedeljka i razgovora o En Karson razmišljam zašto sam baš „Crveni dok>ˮ istakla kao svoje trenutno najdraže delo En Karson, a inače nastavak „Autobiografije Crvenogˮ, je li stvar u novotariji?
Pročitaj tekst
6. oktobar 2024.
Bilo kog drugog dana rekla bih vam da ne postoji „generacijska književnostˮ. Danas ne mogu.
Pročitaj tekst
12. septembar 2024.
Postoji onaj pogrdni izraz „akademska poezija/prozaˮ koji u popularnom govoru označava nekakvu beskrvnu skribomaniju, nešto što pravi barijeru između čitaoca i teksta iliti „previše erudicije, premalo talentaˮ. Ja ne verujem u takve kvalifikacije. Stoga, ova knjiga nije takva. Gora je od toga.
Pročitaj tekst
7. septembar 2024.
Ako ne napišem ništa o knjizi neposredno nakon čitanja, velika je šansa da uopšte ni neću jer pročitam neku drugu, pa mi se o njoj piše pre nego o ovoj i to je ciklus koji kod mene ponekad uključuje i krivicu jer propustim da podelim neka sjajna dela.
Pročitaj tekst
24. avgust 2024.
Čitanje savremene američke književnosti počinje da liči na gledanje serije koja se nikad ne završava.
Pročitaj tekst
9. jul 2024.
Tačke na dnevnom redu danas: 1. Tradicija i individualni talenat (književne grudi bonus) 2. Ko je ko i šta je šta? 3. Književna bolest 4. Od pisanja još niko nije umro (ili možda jeste?) 5. Politika i/ili književnost (i nešto malo o prevodu) Pa da počnemo.
Pročitaj tekst
30. jun 2024.
Završila sam knjigu i onda me nije mrzelo da odem do Vladine kancelarije da mu je prepričam, ali evo, pet dana sabiram utiske i smišljam šta da vam napišem, a da nije: AAAAAAAAAAAAAAA! 🙈
Pročitaj tekst
21. jun 2024.
Na početku ove zbirke jedna žena leži popodne u sobi i pokušava da se rashladi. Premda ona halucinira od alkohola, a ja od vrućine, rekla bih da je trenutak odgovarajući za sabiranje utisaka o „Porodičnim vezama“.
Pročitaj tekst
18. jun 2024.
Dobila sam nedavno pitanje „odakle početi s upoznavanjem s En Karson“ i, što sam više razmišljala, sve mi je teže bilo da odgovorim jer je fora s En Karson ta da s njom uvek možeš (i moraš) iznova počinjati i neretko počinješ ne od nule, nego od -100.
Pročitaj tekst
14. jun 2024.
Bernharda čitam jednom godišnje da bih obnovila koncentraciju otrova u krvi.
Pročitaj tekst
22. maj 2024.
Petog maja sam u dnevnik čitanja zapisala: „da li me pohodi nova istraživačka tema, ajmeˮ, sedmog maja sam oko 2 ujutro zabeležila: „putovanja (pa i kroz tekst) trajuˮ, a dvadeset i prvog maja: „napokon sam završila knjigu, krvareći u krevetuˮ.
Pročitaj tekst
3. maj 2024.
Kada sam posegnula za "Letom" Tuve Janson, želela sam nešto umirujuće po svoj u tom trenutku prenadraženi nervni sistem koji ne bi podneo ratne priče, psihološka previranja i dramatične obrte. Setila sam se da je Janson autorka Mumijevih, a taj asocijativni niz je lagan, Mumijevi – priroda – detinjstvo – priroda – mir.
Pročitaj tekst
26. april 2024.
Najmanje pišem o književnosti van zapadnocentričnog polja (gde god mu bile granice) jer sam zaglavljena između romantizacije Drugosti i prosuđivanja iz ugla zapadnog kanona. Ali onda se setim da je književnost, između ostalog, i susret s nepoznatim i poziv na iskustvo koje izmiče našim pređašnjim aršinima, očekivanjima i svim što kao čitaoci apriorno donosimo i unosimo u tekst.
Pročitaj tekst
17. april 2024.
Zamislite da znate da se desilo nešto strašno, ali da niste sigurni da li želite da znate šta se zaista dogodilo, iako vas od tog (sa)znanja deli nešto tako banalno kao što je – pitanje.
Pročitaj tekst
5. mart 2024.
Ova knjiga je kao popravni iz biologije za sve koji nisu pazili na času. I odmah da razjasnimo – ako vas je ubio Melvil kad govori o ribarenju i brodovima ili Man o nauci, brodogradnji i čemu-sve-ne ili nedajbože mislite da Ljevin kosi na pedeset strana, nemojte gubiti svoje vreme (i potencijalno moje živce kad vidim njanja-Ljevin-kosi-jako-je-dosadno-njanjanja, sorry not sorry).
Pročitaj tekst
20. februar 2024.
Skinula sam „Nivoe života“ s police bez ikakvog predznanja o čemu je reč, sem pomena Sare Bernar i Nadara na poleđini. Očekivala sam Barnsa kakvog volim i poznajem, razigranog, ironičnog, subverzivnog taman toliko da udovolji ukusu šire publike i ne premetne se u eruditsku onaniju, a dobila sam... Ambis.
Pročitaj tekst
6. februar 2024.
Luiz Glik je pesnikinja koju ne možete lako čuti u gradskoj buci, niti je zahvalna za usputna čitanja i kratke pauze u danu. Premda poznajem njenu poeziju i od ranije, čitavu zbirku sam čuvala za trenutak mentalnog mira i tišine u prirodi da bih se približila tekstu doslovno se smestivši u njegov ambijent – prostor u kojem ne postoje zgrade, ulice, drugi ljudi, već čovek, nebo, biljka, životinja, zemlja i šta god (vam) se obraća s One strane.
Pročitaj tekst
21. januar 2024.
Slušala sam pre neki dan Njujorkerov podkast o kritici i kritičarima danas, i poseban utisak ostavio je deo u kojem se pravi razlika između negativne i zlonamerne kritike. Kažu da se ova druga prepoznaje po preziru prema samoj umetnosti o kojoj se govori, gde imate utisak da delo nije imalo šanse ni pre čitanja, unapred je bilo osuđeno na to i takvo mišljenje.
Pročitaj tekst
14. januar 2024.
Može li knjiga u kojoj je barem nekoliko glava odsečeno ne imati, već makar težiti srećnom raspletu? (reč „knjiga“ zameniti onom koja vam se više dopada)
Pročitaj tekst
30. decembar 2023.
Pročitala sam negde da nijedan pisac ne piše eksperimentalnu prozu do kraja života – to je svojstvo mladosti, ta potreba da se smesti bomba u srce jedne forme i raznese na komade, pa ko preživi. Emilija nije preživela.
Pročitaj tekst
18. decembar 2023.
Da je Alis Manro napisala isto delo, ono bi se nazivalo kratkom pričom, a ne romanom.
Pročitaj tekst
10. decembar 2023.
Čitati izraelskog pisca ovih dana pomalo je kao rukovanje bocom dezodoransa ispred smederevca (mogla sam reći kamina, ali neću) – samo sam čekala da mi eksplodira u lice, tražila reči na P i G i tek nakon 100 strana oslobodila sam i sebe i pisca muka.
Pročitaj tekst
1. decembar 2023.
Naslov sastava: Kako sam planirala da pročitam feelgood knjigu, pa je postala feelangry, pokrenula ono za šta engleski ima prelep izraz – shitshow (ja ga prevodim kao festival sranja), i na kraju dovela u pitanje moju želju da išta ovde pišem. Dve trećine ove rečenice znate, nećemo ponavljati lekciju ni vi ni ja.
Pročitaj tekst
10. novembar 2023.
Znate li koji je najveći čitalački mit koji počinje negde u srednjoj i traje dok ne upoznate neku zaluđenicu (kahm) koju ne mrzi da broji ili dok ne pročitate knjigu opet? Onaj da Ljevin kosi na pedeset strana.
Pročitaj tekst
30. oktobar 2023.
O „Godinamaˮ Ani Erno mogla bih napisati dva osvrta – jedan s premisom „veoma mi se dopaloˮ i drugi „nisam oduševljenaˮ, i ni u jednom ne bih lagala. Iz tog razloga napustiću vrhovni bukstagram kriterijum ovog puta, kriterijum dopadanja, da podsetim i sebe i vas da to nije jedini, a ni najbolji, način da se o knjigama piše.
Pročitaj tekst
27. oktobar 2023.
Svaki put kad pišem o Vrani na Instagramu, i sama sam pomalo trikster – u carstvu lepih fotografija, ja podvaljujem čitaocima vrlo samosvojnu i neuporedivo „ružnu“ književnost, prljavu, lepljivu, crnu i bolnu. Tako da, koga sam preveslala da kupi Hjuzovu „Vranu“, taj je već gotov, a ovo je druga runda.
Pročitaj tekst
19. oktobar 2023.
Čitajući Handkea nedavno, osvestila sam da me najviše pogađa književnost koja je na planu pripovedanja bolno nezainteresovana za svog subjekta – taj pristup bezdušne vivisekcije, lišen patosa i distanciran toliko da sam naježila od hladnoće.
Pročitaj tekst
13. oktobar 2023.
Naslov ovog sastava biće problemsko pitanje: ako su svi elementi jedne knjige dobri, da li je to dobra knjiga? Podozrevam da bi se ovakvo pitanje dopalo Gaustinu.
Pročitaj tekst
2. oktobar 2023.
Postoji ona faza u životu, otprilike u srednjoj školi, kad neko počne da sluša istu muziku kao i vi, ili se oblači slično, pa se u vama javi pravednički bes jer vas neko kopira. Celu vašu ličnost iznenada postaje moguće plagirati i stičete utisak da vam je oteto nešto duboko lično. Ako vam je univerzum blagonaklon, to ubrzo prerastete.
Pročitaj tekst
30. septembar 2023.
Specifična je situacija kada treba predstaviti debitantsko delo – s jedne strane, vaše oduševljenje bez istorijske distance uvek rizikuje da bude naivno, zbog čega se o debitantskim delima uvek govori s oprezom i nagoveštajima da nas tek očekuje zreli književni glas. S druge strane, vaš prirodni čitalački instinkt nastoji da smesti autora ili autorku u izvesnu tradiciju, da ga osmisli uz pomoć drugih tekstova, a ukoliko se nalazite u mojim cipelama danas, u iskušenju ste i da lovite budućeg čitaoca obećanjem da ga čeka nešto poznato.
Pročitaj tekst
6. septembar 2023.
Čitala sam nedavno tekst iz neuronauka kako snovi nisu ono što smo dugo mislili da jesu. Nisu (samo) portal putem kojeg naše nesvesno odašilje slike i koje mi onda tumačimo opruženi po kojekakvim sofama, niti fragmenti naših iskustava. Naučnici su primetili da se u REM fazi oči pomeraju levo-desno ispod kapaka i dugo to pripisivali našoj reakciji na slike iz sna, ali zapanjujuće otkriće bilo je da se taj horor-materijal s kapcima odvija i kod novorođenčadi. I kod bebe pacova, i kod bebe veverice i svih beba. Šta sanjaju bebe kad one ne poseduju nikakav iskustveni materijal koji bi uspavani mozak obrađivao?
Pročitaj tekst
2. septembar 2023.
Ovo je jedna od onih knjiga koje mi anksiozni obožavamo – znaš šta da očekuješ nakon pet strana knjige, sve je izvesno i nema mnogo dileme. To nije zato što je zaplet predvidiv, naprotiv, već zato što su sve knjige savremenih francuskih autora koje sam čitala u poslednjih nekoliko godina napisane po oprobanoj recepturi
Pročitaj tekst
29. avgust 2023.
Nikad nisam čitala knjigu koja se tako savršeno, potpuno i veličanstveno nadovezuje na odabrani moto s početka. Handke za moto bira Dilanov stih „He not busy being born is busy dyingˮ i ovo je, možda, i jedina metafora koju Handke dopušta u ovoj obimom nevelikoj, a zamahom gigantskoj knjizi o smrti svoje majke.
Pročitaj tekst
27. avgust 2023.
Čitanje ove knjige sporo je kao spuštanje prstiju u melasu, nešto lepljivo i gusto, zavezanih očiju. (Ovo je preporuka za one koji se ne plaše mraka.)
Pročitaj tekst
14. avgust 2023.
Znate ono kad čitate Dostojevskog, pa vam je jasno da je pisac bio zaljubljen u sve one Dunje i Sonje, plemenite prostitutke i napaćene žene? E, Barns je u ovaj roman-dramu utkao jednog homo ludensa, nesimpatičnog eruditu, visokog, mršavog i privlačnog intelektualca koji otelovljuje fantaziju svih tih kul, zajebanih tipova – možda su materijalno siromašni, ali će se u ime svih marginalaca osvetiti malim, debelim bankarima s punim buđelarom i oteti im ženu.
Pročitaj tekst
11. avgust 2023.
Pročitala sam 27 knjiga od poslednjeg posta. Ili se barem tako osećam. Čiver i ja družili smo se više od dve sedmice. Premda sam pojedine priče čitala i pre, ovoga puta mi se činilo da je svaka bila celi jedan roman na dvadesetak stranica.
Pročitaj tekst
29. jul 2023.
Ovo je pre svega konceptualno zanimljiv poduhvat – priređivači su sačinili svojevrsnu opkladu s vremenom da su ovo autori i autorke koji će u budućnosti biti prepoznati kao „klasiciˮ 21. veka. Da li išta u 21. veku postaje klasik onako kako smo to do sada društveno prihvatali, nisam sigurna, ali to nije ni važno. Ova antologija je sjajan način da se upoznate s autorima iz različitih zemalja, različitih godina i kulturne pozadine.
Pročitaj tekst
20. jul 2023.
Neko bi možda rekao da ovo i nije poezija – En Karson je „Lepotu mužaˮ nazvala „pesničkim esejom u 29 plesova tangaˮ, i stvarno se čitav pesnički tok okreće, uvrće i naglo skreće u raznim čvorištima. A to kako čak i kad pomislim da nema više „čistih žanrovaˮ ona uspeva da proširi definiciju hibridnog, to bi mogao biti i zaseban post (ali taj pišem kad joj dodele Nobela).
Pročitaj tekst
12. jun 2023.
Ovaj roman treba da dolazi s upozorenjem osobama s opsesivno-kompulsivnim poremećajem. Završila sam ga pre dva dana i intenzivno mi okupira mozak dok se tuširam (ko je Rita Koen, šta je Rita Koen), a tad mi je uglavnom zakazana egzistencijalna kriza s maskom za kosu.
Pročitaj tekst
2. jun 2023.
Prošlog jula sam od prijateljice dobila bullet journal i uskoro će biti godinu dana kako ga uredno popunjavam – od običnog planiranja do beleženja raspoloženja, ideja, filmova i knjiga i svega što mi padne na pamet. Osobenost ovakvog planera jeste što je prazan i onaj ko popunjava može da ga dizajnira po svojoj volji. Uzevši u obzir da sam ja među onima ’mnogo htela, mnogo započela’, iznenadila sam se što mi se navika popunjavanja odmah ’primila’.
Pročitaj tekst
29. maj 2023.
Roman-reku valja zamisliti kao književni prostor (soc-mulj u mojoj nomenklaturi) u kojem plivaju razni somovi (brkati i debeli) i somići (takoreći, pesnici-igračke), balavci (iz roda Ichthyus Infantilus Vanitosus), krkuše i jegulje raznih vrsta, i sve to nesvesni poluvidljivih mreža koje ih love, raspoređuju i ubijaju, shodno okolnostima.
Pročitaj tekst
26. maj 2023.
Vrana je i trikster i pesnik i čovek i nečovek i lutalica i ptica i mit i ne-mit i nakaza i božanstvo i mnogo toga što mitotvorna poezija, poput Hjuzove, dozvoljava Vrani da (ne) bude.
Pročitaj tekst
17. maj 2023.
U poslednje vreme primećujem kako postoji izvestan korpus dela, bez obzira na generaciju čitalaca, prema kojem se raspoznajemo kao „naši“ po liniji sentimenta. Peti Smit čita Murakamija, nosi kamenje na Ženeov grob, razmišlja o Akutagavinom samoubistvu pijući kafu u Tokiju i posvećuje nekoliko stranica Silviji Plat, „Arijeluˮ i njenom grobu. Do kraja rečenice vam je sigurno bilo jasno što smo Peti Smit i ja „naše“. 😊
Pročitaj tekst
20. april 2023.
Kad bi postojao neki neurozapis načina na koji moj mozak skače s teme na temu, ubrzanjem od oko 100 misli/min2, imam opravdanu sumnju da bi njegova struktura izgledala kao ova knjiga.
Pročitaj tekst
7. april 2023.
Šta Mitar Mirić, banatska kokoška Ebigejl i Puškin imaju zajedničko? Roman „Koljka i Sašenjka“ Uglješe Šajtinca. Ne znam da li se sećate, ali nekada su nastavnici srpskog u osnovnim školama voleli da daju onu vežbu s pet nasumičnih reči koje morate iskoristiti u sastavu. Uglješa Šajtinac je, nekom magijom, uspeo da ta (prividna) nasumičnost funkcioniše, i to u romanu odraslog čoveka, i to na svega 150 strana (prelepog!) džepnog formata.
Pročitaj tekst
27. mart 2023.
„Nebulozni poslovi“ Dejvida Grejbera bili su povod za prvi live s @_zbezana, koja je i glavna optužena za moje prekoredno čitanje ove knjige (kao da nekakav red postoji i u njega verujemo, jelte). No, pošto verujem da se knjige biraju prema tome koja nas tih dana bocne, Grejber i ja smo se družili čitavih nedelju dana.
Pročitaj tekst
16. mart 2023.
Davno sam pročitala u nekom Prustovom tekstu ili tekstu o Prustu, ne sećam se tačno, da duga rečenica mora pratiti ritam sistole i dijastole, udaha i izdaha, i onda zaista neće ubiti čitaoca dok ne dospe do tačke. Prošlo je mnogo vremena od Prustovih rečenica, pa smo tako dobili Bernhardovo ronjenje na dah, pa ko preživi, ili Krasnahorkaijeve jednopotezne romane. No, rekla bih da i tad postoji unutrašnja logika njihove rečenice zbog koje… Pa, preživite do kraja (upozorenje: savetuje se čitanje na sopstvenu odgovornost i autorka ovog teksta ne snosi nikakvu odgovornost u slučaju egzistencijalna krize nakon čitanja).
Pročitaj tekst
28. februar 2023.
Prvi stihovi ikada koje sam svojevoljno zapamtila su oni s početka Šimićeve pesme „Bolesnik“: „Moje je tijelo bolesno / i žudi tihu jednu bolnicu. Bolnica bez šuma i bez grada / u praznom blijedom danu …“ A čudne su bolesti tela i, premda ću uvek pamtiti Manove opise tuberkuloze kroz prizore Marusjinih grudi ispod čije lepote trule pluća, ili opis duge i mučne smrti Ljevinovog brata Nikolaja od iste bolesti, čini mi se da joj spisateljice i pesnikinje pristupaju na meni bliskiji način.
Pročitaj tekst
21. februar 2023.
Ovo je priča o tome kako je talentovani Jevrejin napravio američku ikonu od Hitlerovog automobila. Dobro, Bil Bernbah nije bio sam, ali jeste započeo revoluciju u marketingu. Volkswagen buba nije zaista bio Hitlerov automobil, ali legenda kaže da je Hitler lično napravio prvi nacrt ovog automobila. No, s 23,5 miliona prodatih primeraka, ovaj automobil ne samo da je američka ikona, već i četvrti najprodavaniji auto svih vremena. (I najlepši auto na svetu, kažem ja.)
Pročitaj tekst
18. februar 2023.
Imala sam utisak da me je neko (čitaj: pisac) ščepao za vrat i nabio mi nos u ovu priču. Džabe sam se batrgala i želela da pobegnem, skrenem pogled, nije mi uspelo – pročitala sam je za dva dana, što mi se retko dešava (posebno ne s knjigama od 450 strana!), a pritom sam i putovala, radila na tezi i sijaset nekih drugih stvari.
Pročitaj tekst
8. februar 2023.
Ima Žižek jedan ludi video (a kako drugačije) u kojem kaže: ’I like to live in a society where you do whatever you want. Just please don’t express yourself too much.’ I potom nastavlja u svom maniru, i kaže kako smo najizveštačeniji onda kada deluje da smo „eksplodiraliˮ, da je iz nas pokuljala bujica gadosti i svega onoga što bismo kontrolisali u uobičajenim okolnostima. E, sad, što vam pišem o Žižeku (sem što me uvek zabavlja da pišem o Žižeku) – ovaj njegov video imala sam u glavi čitajući poslednjih pedesetak strana Sejranovićevog romana.
Pročitaj tekst
2. februar 2023.
Najbolja čitalačka preporuka su mi oštro polarizovani utisci i odmah moram da vidim o čemu se tu radi. Kad još naiđem i na afektirane, negativne utiske, ovog puta i podrugljive, zanima me šta to piše u knjizi što navede ljude na skoro pa ljutnju što su pročitali delo. Ukratko, bila sam spremna na čitalački mazohizam.
Pročitaj tekst
16. januar 2023.
Sve vreme sam, čitajući ovu knjigu, razmišljala da li zaista želim da znam šta likovi prećutkuju. Imala sam dve teorije, a odgovor je, ispostavilo se, negde između. Da li sam njime bila zadovoljna kao čitateljka, saznaćemo zajedno u nastavku jer je ovaj tekst(ić) zamišljen kao rasplitanje misli.
Pročitaj tekst
14. januar 2023.
Pokušala sam da napišem utiske o delu, ali sam shvatila da su „Černobiljske jagode“ sve vreme vodile sopstveni dijalog s pisanjem Ani Erno u pozadini mog komparativno-deformisanog mozga. Ovo je kratka priča o tome.
Pročitaj tekst
6. januar 2023.
Jesen je vreme umiranja, ali Ali Smit zna da ništa ne umire lako – ni ljudi, ni ideje, ni istorija, i sve ono što je na početku „Zime“ bilo mrtvo, ovde se još uvek batrga u veličanstvenoj kakofoniji sadržaja.
Pročitaj tekst
4. januar 2023.
Ima li francuska književnost još nešto da kaže o ljubomori posle Prusta? To je bilo moje pitanje kad sam prelistavala Rob-Grijeovu „Ljubomoru“, a nametnulo se i sada kad sam čitala Ani Erno. Pritom, nisam pošla od pretpostavke da samo jedan autor može obraditi određenu temu, ali s obzirom na takmičarski duh Ani Erno-junakinje ovog romana, nisam mogla da se ne zapitam s kim se Ani Erno-književnica „takmiči“. Ako je Prust, imam loše vesti za vas.
Pročitaj tekst
25. decembar 2022.
Pesnik zarobljen u telu romanopisca, Minotaur u podrumu sopstvene (arhetipske) podsvesti, bik proboden u koridi, hvatač priča i (de)konstruktor mitova – to je Gospodinov, tj. Gaustin, tj. Minotaur, tj. svoj deda i svoj otac, tj. dinosaurus i ginko biloba, putujući nekromant i „enkapsulator“ nevidljivih Priča i pričica.
Pročitaj tekst
20. decembar 2022.
Ne volim kad mi neko kaže „Dajana, ovo moraš pročitati“ jer je onda velika verovatnoća da neću – ja to vidim kao provodadžisanje, a tako se još nikada nisam zaljubila. Svi dobri (književni i oni drugi) susreti dešavaju se slučajno i imaju element spontanosti, te ja tako i biram šta ću čitati.
Pročitaj tekst
18. decembar 2022.
„Novela o šahu“ možda je nevelika obimom, ali idejnom kompleksnošću prevazilazi mnoga dela od više stotina strana, te ne bih rekla da je ovo delo koje treba pročitati za popodne i sutra odmah nastaviti s nečim drugim. Napominjem ovo jer, ukoliko ste (nesrećnim slučajem) prijemčivi za ovakve teme, one bi mogle ostati s vama duže no što biste želeli.
Pročitaj tekst
14. decembar 2022.
Selma Asotić je, prema mom ličnom senzibilitetu, među pesnikinjama koje znaju s kakvim nasleđem imaju posla i šta je En Sekston mislila kad je pisala o „crvenim cipelamaˮ koje nastavljaju da plešu i onda kada ruke otpadaju, a glave se kotrljaju. To žensko pesničko breme takvo je da ne dozvoljava lajt stihove s niskim procentom krvi – ni svoje, ni one tuđe, prolivene na svim kontinentima i kroz čitavu istoriju.
Pročitaj tekst
4. decembar 2022.
Faktologija je ideja da ćemo svet razumeti ukoliko budemo posedovali pravovremene i tačne informacije, a ova knjiga pokazuje da one postoje, ali ne tamo gde očekujete da ih nađete. Ne postoje u medijima, udžbenicima, među dobitnicima Nobelove nagrade ili na stolovima svetskih lidera, ali postoje u grafikonima koji ostaju nevidljivi široj populaciji. Rosling na temelju tih podataka kreira sliku sveta koja je umnogome drugačija od zvaničnog diskursa – neko bi rekao, poprilično optimistična.
Pročitaj tekst
28. novembar 2022.
Ima Hans Magnus Encensberger jednu sjajnu pesmu, „Rat, kaoˮ u kojoj se ne pominje rat, ali sve je rat – i način na koji zveckaju metalni ključevi u džepovima onih koji imaju moć da zaključaju, i blesak krhotina pivske flaše, i miris telohranitelja na aerodromima.
Pročitaj tekst
26. novembar 2022.
Retkost je naići na knjigu koja je dobila Bukerovu nagradu, a da na Instagramu ne postoji poplava objava o njoj. To mi je bilo dovoljno intrigantno po sebi, te sam je pre nekoliko meseci kupila, da čami u onoj gomiletini, sve dok je vi niste izglasali pre nedelju dana. Nakon nekoliko dana razmišljanja o pročitanom, možda imam odgovor na pitanje zašto ne iskače iz frižidera.
Pročitaj tekst
14. novembar 2022.
Neretko mi se desi da bacim pogled na film koji me zanima, i steknem utisak da ni ne moram više da ga gledam, dobila sam digest verziju. E, upravo to me je iznenadilo u opisu zapleta ovog romana na poleđini – sve je dato, i ono s pete i ono s devedesete strane, a roman ih ima svega sto pedeset.
Pročitaj tekst
4. novembar 2022.
Čitanje zbirke kratkih priča, fragmenata i crtica, „Ovo vrijeme sada“ odaje utisak da još uvek postoji stvaralačka svest izuzeta od kapitalističkog recikliranja ljudi i njihovih priča, tako da poželite da vas je pisac jednom sreo jer bi od vaše priče napravio jednu od tih anegdota koja se godinama prepričavaju.
Pročitaj tekst
21. oktobar 2022.
Ne znam kakva sam očekivanja imala, možda sam verovala da će odmah na prvim stranama progovoriti čovek zagrižen za religiju i mistiku. Zatekla sam tinejdžera kojeg hormoni vode kroz bolan proces sazrevanja, megalomana uverenog u to da ga čeka velika karijera, neshvaćenog genija, kako sam sebe vidi, među mediokritetskim društvom u Bukureštu pre sto godina.
Pročitaj tekst
20. oktobar 2022.
Čitanje sam započela duboko razočarana Elijadeovom ličnošću, ali ne i njegovom književnom veštinom. Da nije posedovao vanrednu veštinu, ne bi ni uspeo da izvede magiju da se ove knjige prevode, slave i hvale. Da nije bio stvarni Hambert Hambert, verovatno bi bio u udžbenicima na odseku za kriminalistiku.
Pročitaj tekst
19. oktobar 2022.
„Mladost bez mladosti“ pročitala sam sat vremena pre no što kuckam ovo, pod snažnim utiskom prethodnog romana. Pročitala sam ga odmah jer sam želela da Elijade uradi nešto, bilo šta, da opere delić sebe da bi oprao i delić naše kolektivne savesti koja mu danas daje počasne doktorate.
Pročitaj tekst
10. oktobar 2022.
Ako ste neko ko se tek upustio u čitalačke avanture, Ali Smit će vam svojim nonšalantnim šaranjem po žanrovima i stilovima poput iskusne kustoskinje pokazati šta sve književnost može (spoiler alert - može sve).
Pročitaj tekst
3. oktobar 2022.
Da li knjiga treba da bude estetski poželjna kao predmet? Da li estetika stranica kompromituje kvalitet sadržaja ili doprinosi našem iskustvu čitanja? To je tema o kojoj razmišljam u poslednje vreme, a mislim da je zbirka „Povremena poput vikend-naseljaˮ Maše Seničić odličan temelj za takav razgovor.
Pročitaj tekst
1. oktobar 2022.
Završila sam čitanje Gospodinova s velikim osmehom – u pogovoru je opisao svoje prič(ic)e isto kao i ja kad smo započeli s čitanjem, kao ronjenje na dah. Udahneš i držiš udah do kraja. Ili se udaviš negde na pola.
Pročitaj tekst
21. septembar 2022.
Brodski je jednom, u naletu samodopadljivosti, rekao kako vrhunsku prozu mogu da pišu samo oni koji umeju da napišu stih. Na stranu njegova ljubav prema ovakvim nasumičnim „aksiomimaˮ, rekla bih da je Heder Kristl magična upravo jer pripada prozaistkinjama iz reda pesnikinja, poput Silvije Plat kojoj je posvećena nekolicina fragmenata ove neobične knjige.
Pročitaj tekst
14. septembar 2022.
Stigle su mi tri knjige Gospodinova pre neki dan – „Sva naša telaˮ, koju čitamo zajedno na Instagramu od 26. septembra, „Fizika tugeˮ, kojoj sam se neizmerno radovala, ali ju je dečko ugrabio pre mene i sad mi preti spojlovanjem, i knjiga o kojoj vam danas pišem i, kao što vidite, jedini izbor koji sam mogla da napravim.
Pročitaj tekst
14. septembar 2022.
Postoje romani sa svetovima koje je teško napustiti. Potom, kad vas poslednja stranica na to prisili, još je teže nešto napisati jer nemate otklon od pročitanog – ali, ovo neće biti metaosvrt, ne brinite. Samo sam htela da se ogradim od kvaliteta napisanog jer sam jedva čekala da vam pišem, a sad mi deluje da ima toliko toga da se kaže – neću vam ni „toliko toga“ reći jer ne želim da vam oduzimam vreme koje biste mogli potrošiti da odete do knjižare/biblioteke i obezbedite sebi primerak ove knjige. Ovaj prikaz možete čitati usput, samo pazite na saobraćaj.
Pročitaj tekst
7. septembar 2022.
Kad pročitam da je nešto „tragikomično“, znam da je to pridev da bi se čovek prevario pred nečim suštinski tragičnim – ali me je naslov, koji me je, znam, površna sam, i privukao inicijalno, ipak naveo da pomislim da će ovog puta biti više komično nego tragično. Place your bets, pa da vidimo jesam li bila u pravu!
Pročitaj tekst
31. avgust 2022.
Baš ne želim da zvučim kao 'ja sam ovo radila pre svih', ali stvarno jesam - u vreme kad je ovaj prikaz nastajao, knjiga Sali Runi bila je još vruća od štampanja. Nakon toga, bilo je mnogo različitih čitanja, a u nastavku sledi jedna drugačija forma prikaza i moji razlozi, ovde verovatno između redova, za čitanje Sali Runi. Spremite se, dug je i školski!
Pročitaj tekst
28. avgust 2022.
Tokom godina selila sam se dvocifren broj puta, i uvek sam morala da odaberem koje knjige ću ostaviti u sobi kod mame, a koje će stati na minijaturne police, klub stolove i nekad čak i krevete (da, spavala sam sa Žižekom, grozno). Zbirka o kojom danas želim da vam pišem među onima je oko kojih nikada nije bilo dileme – išla je svuda sa mnom i, ukoliko bi mi neko tražio da odaberem samo deset knjiga koje ću sačuvati iz svoje biblioteke, ona bi nesumnjivo bila jedna od njih.
Pročitaj tekst
26. avgust 2022.
Činjenica da je Bine svoju ciljnu publiku našao među malobrojnijima nego hipotetički pisac koji piše o fudbalu ne bi smelo da bude razlog za karakterizaciju ove knjige kao ’pretenciozne’, te sam presudila u korist drugih prideva - igriva, zabavna, satirična, intelektualna, blesava, sumanuta na trenutke, perverzna i subverzivna.
Pročitaj tekst
23. avgust 2022.
„Stakleno zvonoˮ sad je već postalo deo masovne kulture (nemam ništa protiv, da se razumemo odmah). Ali poezija? Znamo, naravno, ona je pre svega pesnikinja. Znamo i da ju je proslavila posthumno objavljena zbirka „Arijel“. Ali ono što ne znamo i ne očekujemo, ukoliko se oslanjamo samo na slavu, jeste da je Silvija Plat pisala izuzetno hermetičnu poeziju.
Pročitaj tekst
14. avgust 2022.
Neko je napisao „sad ću morati mesec dana samo da gledam Diznijeve crtane posle ove knjige“ ili, što bi moja mama rekla, „ma je l’ ti baš moraš da čitaš te grozote, je l’ te neko tera puškom da to čitaš?“ Izgleda da baš moram.
Pročitaj tekst
13. avgust 2022.
Nisam odmah počela da botujem za Antuneša jer sam želela što veću publiku za to, pa sad mogu da vam otkrijem da je moja misija zapravo da svi ikad pročitaju „Priručnik za inkvizitore“. Stoga, spremite se, polećemo!
Pročitaj tekst
7. avgust 2022.
Izuzetno mi je teško da pišem o Louelu jer mi je njegova ličnost odbojna. Znate na šta mislim? Razumete kvalitet napisanog, jasno vam je da je pred vama jedan od najboljih američkih pesnika, ali vam je istovremeno jasno i da je bio odvratan prema svima oko sebe, sebičan, egocentričan, nasilan i destruktivan.
Pročitaj tekst
3. avgust 2022.
"Iako se ne bih usudio reći da ćete, jednom kada shvatite politiku planskog rađanja, moći da razumete Kinu, ipak, ukoliko to pitanje ne shvatite, ne biste smeli da tvrdite da Kinu razumete." - Mo Jen
Pročitaj tekst
17. jul 2022.
Glasno sam se smejala jednom komentaru na Beli šum na Goodreads-u. Čitalac je napisao - Kakvi su ovo dijalozi, kako je moguće da iko ovo čita, ovo je sve neprirodno, niko tako ne priča?! I čovek je u pravu, stvarno niko ovako ne priča.
Pročitaj tekst
3. jul 2022.
Baš retko imam običaj da nakon čitanja knjige odmah bacim pogled na recenzije jer uglavnom čekam da mi se dovoljno slegnu utisci da ne bi bili kompromitovani tuđom percepcijom. Ovoga puta nisam odolela jer sam imala neodređen osećaj da se ovo savremenoj kritici ne bi dopalo i bila sam u pravu.
Pročitaj tekst
30. jun 2022.
Lako bi mi bilo prodati i fašistički manifest s ovakvim koricama, da budem iskrena, pa sam se (površno) baš radovala kad je stigla knjiga, lepo ju je gledati. E, sad, da li ju je jednako lepo čitati – na to nisam sigurna da imam jednostavan odgovor.
Pročitaj tekst
27. jun 2022.
Margerit Diras piše o ženskoj želji tako da i danas mogu da zamislim „srpske domaćine” kako se zgražavaju – želje njenih junakinja neretko su agresivne, čulne do ekstremnih granica, svesno upletene u borbi za (seksualnu) moć među polovima.
Pročitaj tekst
20. jun 2022.
Marai piše o moći interpretacije u ovom kratkom romanu, o mehanizmima u nama koji od pojedinačnih događaja pletu čitave lične mitologije koje potom postoje nezavisno od samog spleta okolnosti i čija snaga naraste do takvih razmera da ne postoji nijedna ravan (svakako fiktivne) stvarnosti koja bi im se mogla suprotstaviti.
Pročitaj tekst
6. jun 2022.
Od neke osamnaeste godine vodim detaljne dnevnike čitanja, posebno iz perioda kada sam učila, jela, spavala i živela u čitaonicama Matice srpske. Ispisala sam preko deset svezaka mikrorukopisom, ali i danas, kada spremam neki rad za fakultet ili želim da se podsetim delova nekih knjiga, posežem za tim beleškama i nikada me nisu izneverile. Sve do danas.
Pročitaj tekst
2. jun 2022.
Pominjala sam kako tražim nešto bez trunke lirskog jer sam preterala s lirskim romanima i poezijom u poslednje vreme, pa je napokon na red došao Kapote i, uprkos što na policama u biblioteci stoji u sekciji NON-FICTION, njegov ROMAN „Hladnokrvno”.
Pročitaj tekst
12. maj 2022.
Pripremila sam se za jedan susret starih znanaca, neopterećen sentimentalnošću, da bi me Kalvino uhvatio na prepad jer ovo nije Kalvino kojeg ja pamtim.
Pročitaj tekst
19. april 2022.
Ponekad pre čitanja knjige volim da zavirim na Goodreads jer tamo ima baš raznolikih utisaka i zapalo mi je za oko koliko negativnih komentara polazi od klasne kritike – autorka je nedvosmisleno povlašćena, vozi se avionom po Americi svaki čas, jede i odseda u Ritz-u, i stoga, ona nema prava da se žali, njeno tugovanje i oplakivanje su kvalitativno drugačiji od žalosti obespravljenog radnika ili vas, ili mene.
Pročitaj tekst
16. april 2022.
Danima pokušavam nešto da napišem, pa se dvoumim ima li smisla išta govoriti, možda samo kupiti 100 primeraka i slati ljudima na adrese, pošto Ingeborg Bahman ne samo da zastupa „svoju stvar” s vanrednom lucidnošću, već to čini s toliko neke perfidno-nežne ubedljivosti da me danima progone neke rečenice iz ove zbirke priča.
Pročitaj tekst
5. april 2022.
„Raskršće” je napisano po recepturi „Korekcija” – porodični roman koji prati ključne trenutke u životu protagonista koji su generacijski, duhovno i emotivno razjedinjeni. Premda volim kada u delima istog autora ponovo otkrijem poznati glas, ne mislim da je to uvek nužno vrlina, a u „Raskršću” mi je na trenutke smetao efekat „već viđenog” i nekakva novootkrivena potreba za teatralnom dramatizacijom događaja.
Pročitaj tekst
4. april 2022.
Ju Hua je među retkim kineskim piscima koji kritikuju vlast, a uspeva ne samo da opstane na književnoj sceni koja je izuzetno velika u Kini (prema istraživanjima, Kinezi su narod koji najviše čita), nego da se nametne i kao jedan od vodećih savremenih pisaca.
Pročitaj tekst
25. mart 2022.
Do nekih knjiga me vode pisci, do nekih preporuke, a do ove me je dovelo ime prevodioca Marka Čudića, čiji rad na prevodu Lasla Krasnahorkaija neizmerno cenim i zahvalna sam mu na svakoj glavobolji koju je nesumnjivo imao dok ga je prevodio.
Pročitaj tekst
19. mart 2022.
Poezija stoji na samom izvoru književnosti, a i danas, kada je masovno proterivana u podrume (u Laguni) ili police za koje su vam potrebne merdevine (Vulkan), predstavlja suštinu onoga zbog čega ostajem trajno zaljubljena u čitanje – čak i mizerni tiraži od 300 do 500 primeraka ne obeshrabruju pesnike i pesnikinje i prevodnu poeziju, te opominju da, uprkos svemu, postoji nešto plemenitije od broja prodatih primeraka.
Pročitaj tekst
16. mart 2022.
Nekako se zadesilo da ovih dana pogledam „Leto kada sam naučila da letim” i čitam Ferićev, uslovno rečeno, „razlabavljen” roman-zbirku, „Na osami blizu mora”, te su se saharski dani (kako Tanjug javlja) pretvorili u sunčana leta na Hvaru i Rabu što, priznajem, nije loše za jedan babamartovski period usred prašnjavog grada.
Pročitaj tekst
26. februar 2022.
Mnogi će reći da je ovo roman o „promašenim“ likovima, ali to je stav koji zavisi od toga gde se postavlja „centar” u odnosu na koji je moguće omašiti.
Pročitaj tekst
11. februar 2022.
Jedna od onih knjiga koju ne znate da li da zafrljačite u korpu za otpatke, posvađate se naglas s piscem (dešavalo se) ili pročitate još neko njegovo delo.
Pročitaj tekst
5. februar 2022.
Kada mnogo ljudi čijem ukusu verujem hvali neku knjigu, odlažem da je pročitam jer znam da ću se po svaku cenu truditi da se i meni dopadne. Ako se to, pak, ne desi na prvu loptu, onda ću nakon čitanja, kroz naknadnu refleksiju, ipak pokušati da pronađem Nešto, u strahu da sam propustila ono ključno. Ukratko, ja sam anksiozna čitateljka, ima nas i takvih.
Pročitaj tekst
30. januar 2022.
Damir Karakaš je, sve do ove knjige, bio jedan od onih pisaca koje neizmerno cenim, uredno pročitam svaki njihov novi roman, ali se ni na koji način ne povezujem s njima. „Okretište” me je nateralo da promenim mišljenje.
Pročitaj tekst
26. januar 2022.
Čitanje debitantskog eksperimentalnog (anti)romana Johane Maksl, „Naš veliki album električnih dana”, nesumnjivo pokreće pitanje treba li uopšte stajati s druge strane Platonove pećine i stvarati iluziju o znanju da bi se moglo progovoriti o književnoj tvorevini koja se svesno poigrava sa raskidanjem veze između oznake i označitelja, ili je potrebno pronaći novi kritički diskurs koji računa na suštinsku nemogućnost da se nedvosmisleno i ubedljivo komentariše narativni tok, te usmerava pažnju na druge aspekte dela, poput jezika, kompozicije, zvučanja i, najvažnije, pokuša da ponudi razloge za čitanje jednog teško prohodnog i pripovedno netipičnog romana.
Pročitaj tekst
22. januar 2022.
Ovo je jedna od knjiga koju sam nasumično kupila, u strahu od toga da postajem evrocentrična – u prevodu, htela sam da budem politički korektna i licemerno „dam šansu“ sudanskom piscu, očekujući... Pa, ne znam šta tačno, ali sigurno ne jednu od najupečatljivijih knjiga koje sam pročitala u poslednjih nekoliko godina.
Pročitaj tekst
17. januar 2022.
Za Mehmedinovića sam čula i pre no što je objavljen u Srbiji i bilo mi je interesantno što su na Goodreads-u svi prikazi na engleskom. Američkim čitaocima se dopala ta egzotična tema 'izbeglica iz istočnih zemalja', ali mi je prema opisu delovalo da Mehmedinović priča intimnu, nepretencioznu priču o delu svog života koji je obeležio njegov srčani udar, a nakon toga i moždani udar njegove supruge.
Pročitaj tekst
13. januar 2022.
Džejn Bouls je, poput Silvije Plat, jedna od onih autorki koju uvek pretekne senzacija, a delo ostane nepročitano. Premda se slažem da je njen život sam po sebi već dovoljno dobra drama (o tome možete pročitati na kraju knjige), primetiću da se retko koji kritičar usudio da tumači njeno delo van zadatih floskularnih koordinata.
Pročitaj tekst
7. januar 2022.
Elena Ferante je, kao ljubiteljka dobrog zapleta, itekako svesna kvaliteta fikcije koju je izgradila oko svoje misteriozne ličnosti, te je u „Frantumalji“ posebno zanimljiva ambivalencija između potrebe da se podsmehne radoznalom čitaocu, a istovremeno mu i otkrije biografske detalje, intimna razmišljanja, odgovara na pisma i daje intervjue.
Pročitaj tekst