Klasiciranje književne radionice
Dobro došli na Klasiciranje (zvanični naziv) ili Ljevin nije kosio na 70 strana (nezvanični naziv).
Klasiciranje je nastalo kao odgovor na najčešću „pritužbu“ koju sam čula
kada se govori o odnosu prema književnosti, a to je - lektiru sam čitao/la
prerano.
Pitanje lektire je kompleksno, ali dobra vest je da dela koja sam odabrala
za Klasiciranje ne prate srednjoškolski program, već su kombinacija onoga
što ja smatram dragocenim i važnim, a tu se nalaze i neki klasici iz
srednje škole.
Družimo se prve sedmice u mesecu, a jedan roman čitamo u
dva susreta: četvrtkom i subotom od 19h do 21h.
Šta čitamo?
Virdžinija Vulf - Gospođa Dalovej
(17. i 19. oktobar) Usled velikog interesovanja, otvoren i dodatni termin 17. i 19.
oktobar.
Prvo smo rešili da prođemo kroz sve gospođe, pa da nastavimo dalje - posle
francuske madam Bovari, red je na englesku misis Dalovej.
Roman u kojem se ništa ne dešava i sve se dešava, smešten
u jedan dan života engleske gospođe koja planira prijem u svojoj kući.
Obimom nevelik, stilski gust, ali bez brige, prohodan, ovaj roman je
pokazna vežba iz modernističkog pristupa romanu.
Ako te zanima zašto devojkama na majicama po gradu piše „Mrs Dalloway
said she would buy the flowers herselfˮ, pridruži nam se!
Preporučeni prevod: Milica Mihajlović, dostupan u knjižarama (različite
izdavačke kuće) i bibliotekama
Tomas Man - Smrt u Veneciji
(7. i 9. novembar)
Mogao bi neko pomisliti da se suptilno pripremamo za Čarobni breg
i ne bi mnogo pogrešio, ali nije samo u tome stvar - ovo je
oda lepoti, ljubavi i strasti
.
Red mitološkog predloška, red ne-toliko-latentne homoseksualnosti i sve to
u Veneciji, mislim da se samo preporučuje. Smrt u Veneciji je novela, ali
nemoj da te to zavara - tema ima dovoljno za deset romana.
Ako te zanima kako se to postaje opsednut lepotom, pridruži nam se!
Preporučeni prevod: Anica Savić-Rebac, dostupno u bibliotekama i
knjižarama
Džejms Džojs - Portret umetnika u mladosti
(5. i 7. decembar) Kad bi svim piscima ovakav bio debitantski roman...
Džojs je pripadao onoj staroj školi pisaca koji puste tekst da se
fermentiše, te je ovaj nastao iz građe za jedan drugi roman,
Stephen the Hero
, a u njemu upoznajemo Stivena Dedalusa koji će se useliti i u Uliks.
Ovo je coming-of-age roman. Recimo. Ono kako Džojs zamišlja odrastanje i
današnji trop coming-of-age narativa nemaju mnogo toga zajedničkog, ali
zato je i zabavno. 😁
Odabrala sam ga za upoznavanje s Džojsom, ali obećavam da tu nećemo stati!
Ako te zanima u čemu je više stvar s tim Džojsom kad polovina tvrdi da
ne može da ga smisli, druga polovina da je genije, pridruži nam se!
Preporučeni prevod: Petar Ćurčija, dostupno u knjižarama i bibliotekama
Formular za prijavu
Cena jedne radionice je 2500 dinara.
Rok za uplatu je 10 dana pre početka radionice i tada ti stižu prve dve
teme.
Da bi se prijavio/la, popuni formular i šaljem ti sve podatke
za uplatu.
Broj učesnika je ograničen na 15 da bismo osigurali da svako ima prostor i
dovoljno vremena da podeli svoja razmišljanja.
Radujem se! ❤️
Kako izgleda radionica?
Imamo dva susreta po 2h, s danom razmaka.
Dan razmaka je važan da bismo imali vremena i mentalnog prostora da
proradimo ono o čemu smo pričali na prvoj diskusiji i pripremimo se na
narednu.
Diskusije su osmišljene tako da prate TEME koje sam izdvojila, a za koje
mislim da su značajne i inspirativne za diskusiju.
Prve dve teme dobijate pre, druge dve nakon prve diskusije.
Biće ih četiri, okvirno po sat o svakoj, a prilagođavaćemo stvari u hodu.
Radionica se odvija na Zoomu i učestvujete podizanjem ruke,
kuckanjem u čet ili samo slušate ako vam je to najprijatnije. Ako ne stignete,
imamo i snimak za naknadno gledanje.
Za koga je radionica?
Za svakog ko želi da ponovo ili prvi put pročita ključna dela svetske
književnosti, ali ovoga puta sasvim drugačije.
Negujemo kulturu aktivnog dijaloga bez pozivanja na autoritete – drugim
rečima, ne očekuje vas školski pristup niti nadređeno znanje.
Tu smo s poverenjem u inteligenciju svakog čoveka i njegovu sposobnost da
samostalno promišlja.
Sve što se od tebe očekuje jeste da pročitaš roman koji je dostupan u
većini biblioteka i knjižara.
A ko sam ja i šta radim?
Zovem se Dajana Milovanov (ko sam) i trenutno čekam odbranu doktorata iz
komparativne književnosti s teorijom književnosti (šta radim, a stvarno
sedim i čekam jer traje sto godina).
Vodim Instagram stranicu i sajt Bookatorium sa željom da o književnosti
promišljam sa drugim čitaocima, bez obzira na njihovo obrazovanje i
čitalački staž.
Pišem književnu kritiku kao deo redakcije književnog časopisa Polja
Kulturnog centra Novog Sada, a mogli ste me čitati i u Letopisu Matice srpske, Politici i Povelji. Ponekad prevodim i pišem pogovore,
a naučni rad mi je objavljivan u nacionalnim i međunarodnim zbornicima.
Autorka sam i monografije Persefona i Arijel: ženske figure i kulturno pamćenje u poeziji Silvije
Plat i krijem je kao zmija noge.
Prošlog leta sam pokrenula Klub kratkih priča koji se uspešno okuplja u
ciklusima i to je projekat koji me neizmerno uveseljava i čini i rad u
književnoj nauci smislenijim i svrsishodnijim.
Imam dve uloge na radionicama:
- da ponudim svoje teorijsko znanje kao temelj za promišljanje
fenomena u delu
- da moderiram razgovor, podstičući svakog učesnika da
aktivno promišlja o delu
A šta kažu naši članovi?
Veoma su nam bili zanimljivi tvoji uvidi, bilo je dosta toga neočekivanog
i odlično je vratiti se lektiri. Nisam to ni sumnjala, ali
nisam očekivala toliko drugačiju perspektivu
.
Mislim da je odlično organizovana i da su četiri teme bile
pun pogodak, kao i njihov redosled! Zaista je usmeravalo razgovor i lagani
dolazak do suštine! Stvarno odlično!
Mnogo mi se sviđa što na kraju u razgovorima filozofiramo, tj. nismo
usmereni samo na delo i radnju, nego razmatramo i druge teme i ideje.
Pošto sam čitala romane u klubovima mogu da uporedim.
Potpuno je drugačiji pristup
kad je to profesionalno, jer smo kod tebe dobili širi kontekst koji
smo produbili. Svidelo mi se što smo imali teme za razmišljanje, tako smo spoznali
čime se roman zapravo bavi. Tako smo izbegli prepričavanje i fokusirali se
na književno-umetničke i društvene teme a to je zapravo ono što delo čini klasikom.