Top lista kluba kratkih priča

Prvi ciklus Kluba kratkih priča zvanično je završen prošle sedmice, ali je glasanje za najbolju priču prvog ciklusa trajalo do danas – i bilo je mnogo promena kako su glasovi pristizali! Zapravo, bilo je toliko promena da sam bila u iskušenju da se obučem u evrovizijsku voditeljku, uključim lajv i organizujem proglašenje pobednika.

Sprečio me je zdrav razum. 😁

Još uvek pristižu utisci članova, ali mislim da je anonimna članica najbolje i najduhovitije sažela tematiku ovog kluba: „Išli plivač, vozač i devojčica posle ručka u čestar. Kaže tarmit: “Ovo je savršen dan za potres. Zašto ne pogledate tapete?” ;)ˮ 😅

Ako vam ništa nije jasno, ostanite uz ovaj program do kraja. 🤘

Na desetom mestu (19 bodova) nalazi se priča „Tarmitiˮ argentinskog autora Isidora Blajstena (zbirka „Mene nisu puštali da pričamˮ u izdanju @izdavackakucaagora). Tarmiti su jedna posebna društvena grupa s neobičnim zanimanjem i, premda je ovo jedina priča koja bi mogla biti nazvana humorističnom, članovima kluba naviklim na moje mračnjačke izbore bila je najmanje inspirativna. To ne znači da nismo uživali, naprotiv – bila je odličan predah pred sam kraj, koji su obeležile teže i interpretativno izazovnije priče.

Priča Rejmonda Karvera, „Zašto ne zaigrate?“ (zbirka „Odakle zovem“, u izdanju @lombooks) našla se na devetom mestu (57 bodova). Odabrala sam priču iz ranije faze Karverovog stvaralaštva jer smo analizirali začetke onoga što će postati slavni karverovski stil i uticati na mnoge potonje autore. Priča o čoveku koji je izneo nameštaj i rekonstruisao svoju spavaću sobu nasred dvorišta pomogla nam je da se naviknemo na mesta neodređenosti i osvestimo svoju aktivnu ulogu u procesu stvaranja priče.

Na osmom mestu (67 bodova) našao se „Plivač“ Džona Čivera (zbirka „Odabrane priče“, u izdanju @laguna_knjige) i to je priča prema kojoj smo imali ambivalentan stav jer je aktivirala izvesne mitološke pripovedne matrice koje smo intuitivno osećali, ali je bilo potrebno artikulisati ih i objasniti. Ipak, složili smo se da je ovo svojevrsna „Odisej/Lesi se vraća kući“ priča o čoveku koji pliva kroz bazene, vreme i život, i smestili je u fioku „kad budemo čitali Džojsaˮ, za dodatnu nadgradnju.

Priča „Devojčica“ Džamejke Kinkejd (zbirka „Na dnu reke“, u izdanju @izdavackakucaagora) našla se na sedmom mestu (76 bodova), ali je inspirisala našu članicu Mariju @marijamasajelovac da vam je preporuči rečima: „Priča bez zapleta, o tradicionalnoj karipskoj porodici. Starija zena savetuje mlađu (ćerku ili služavku? ). Šta saveti govore o ženi koja ih daje, a šta o porodičnim i društvenim okolnostima?“ Ovo je najkraća priča koju smo čitali, napisana u svega jednoj rečenici od 650 reči. Pokrenula je brojne teme – od postkolonijalizma do rodnih uloga, a vama preporučujem da poslušate video u kojem autorka čita priču. 🥰

Na kraju prve polovine ove naše liste (85 bodova, šesto mesto) nalazi priča „U čestaru“, japanskog autora Rjunosukea Akutagave (iz zbirke „Rašomon“ u izdanju @tanesiizdavacka) koja je poslužila Kurosavi kao predložak za film „Rašomon“. Ona je u nama probudila detektive, komparatiste, malo i moraliste, ali bila je povod za jednu od najintenzivnijih diskusija na temu „šta se ovde kog vraga desiloˮ. 🫣

Peto mesto (93 boda) moglo bi vas iznenaditi jer smo bili uvereni da je prva diskusija u klubu nenadmašna – na njemu je priča „Posle ručka“, Hulija Kortasara (iz zbirke „Sabrane priče“ u izdanju @sluzbeni_glasnik). Članovi kažu da su osetili svaku rečenicu ove priče u stomaku, i ona je bila prva da bismo osvestili ulogu čitaoca u tekstu, posebno postmodernističkom. Govori o dečaku koji vodi nešto ili nekoga u šetnju – ali koga i šta?

Šarlot Perkins Gilman i „Žuta tapeta“ našle su se na četvrtom mestu (103 boda) uprkos tome što je priča misteriozno nestala s domena. Ako vam „the madwoman in the attic“ zvuči poznato, volećete je. Ako vam ne zvuči, onda je morate čitati. 😎

A sad priča koja nas je zbunila, nervirala, frustrirala i na kraju oduševila. Na trećem mestu (110 bodova) nalazi se priča „Potres“, Alis Manro (iz zbirke „Znaci ljubavi“ u izdanju @izdavackakucaagora) i čitali smo je u originalu jer nas je prevod razočarao. Veoma razočarao. Alis Manro je autorka koja je dobila Nobelovu nagradu za kratku priču, što je presedan u istoriji dodele ove nagrade i morali smo da vidimo o čemu se tu radi. Zamislite da neko napiše priču o ubistvu koja uopšte nije o ubistvu, već o komšijama, a oni pritom nisu ubice, ali imaju svoje potrese. Ništa vam nije jasno? Nije bilo ni nama, ali smo zajedno došli do sjajnih uvida i mnogi su je odabrali kao najbolju u ovom ciklusu. 🙌

A sad sledi nešto zanimljivo. Autor s drugog mesta bio je prvi do poslednjih nekoliko glasova i bila sam uverena da će pobediti, ali ipak nije. Naša članica @malavrana74 opisala je ovu priču rečima: „Jačina ljubavnog impulsa je jednaka proizvodu mase nepromišljeno izgovorenih reči i brzine reakcije na iste. Razmišljanje dolazi u vidu svetlosnih bljeskova ,dok nas sila emocije nezaustavljivo vuče. Samo se posmatrač sa strane može zapitati-kuda jure svi ovi ljudi. Ali ko želi da bude po strani?“, i premda nas je oduševila, ipak se našla na drugom mestu (123 boda). Pogodili ste da je u pitanju „Avantura jednog vozača“, Itala Kalvina (iz zbirke „Teške ljubavi“ u izdanju @darma.books).

A prvi je ostao prvi još od moje liste, sa 127 bodova – stvarno je bilo tesno. Možda je moj entuzijazam uticao na ovakav poredak jer je „Savršen dan za banana-ribe“, Dž. D. Selindžera (iz zbirke „Za Esme – devet priča“ u izdanju @lombooks), moja omiljena priča, ali mislim da bi bilo nepošteno prema lepoti ove priče tvrditi tako nešto. Načula sam da su neki od vas narednog dana odmah otišli do knjižare po zbirku, a vi koji još niste čitali – treba vam dvadesetak minuta da saznate šta su banana-ribe i onda to nikad ne zaboravite. 😊

Neizmerno smo se zabavili analizirajući priče, razmenjujući mišljenja i praveći listu koja je plod našeg zajedničkog truda. Svaka čast svima, bili ste veličanstveni! 🥰🥰🥰