Šta nam Silvija Plat poručuje ovog 8. marta?

Razmišljala sam kako da čestitam Dan žena, a da to ne bude floskula koja je, tokom godina, za mene izgubila značenje.

Odustala sam juče od planiranja posta, zaribali su mi kreativni mišići. Potom sam sela da napišem deo disertacije o pesmi „Lady Lazarus“ (Ženski Lazar kod nas) Silvije Plat. Desi se uvek da, kad ste primorani da tumačite poeziju, i to onu o kojoj je toliko pisano i sa kojom ste se saživeli poslednjih 15 godina, stupite u određenu vrstu mentalnog razgovora s pesnikinjom u nadi da ćete iscediti suvu drenovinu iz nečega što ste čitali 150 puta.

Šta sam iscedila?

Potrebu da vam pričam o ovoj pesmi. Rekao bi neko, da vam je gurnem pod nos, zato sam i okačila ovu lepu fotku, da vas upecam. I to baš na ovaj dan, Sveti Dan popusta na žensku garderobu, cveće i čokolade, dan kad društvene mreže izgledaju shizofreno – na jednom frontu podsetnik na žensku borbu, na drugom kolektivni društveni napor da se ona komodifikuje.

Ne budi besna, evo suknja s 20% popusta.

Ne znam kakva je bila Silvija Plat, ali njene lirske junakinje su besne – toliko besne, da su je nazivali pesnikinjom-teroristkinjom, i to oni koji su se malo potrudili. Za ove druge bila je pomahnitala domaćica koja je progovorila direktno ’s one strane’, namučena žena čije pesme svedoče najpre o dubokim psihološkim dramama, a tek povremeno o društvu.

Čitati „Lady Lazarus“ nametanjem koherentne interpretacije uvek je nepotpuno jer je poetika Silvije Plat suštinski osporavanje bilo kakvog totaliteta – društvenog jednako koliko i poetskog. Junakinja ove pesme je ženska verzija biblijskog Lazara, prostitutka, mučenica koja izvodi „sveti striptiz“ pred okupljenom ruljom, pacijentkinja za lekara, Jevrejka za naciste, femme fatale za muškarce – ukratko, izvođačica ili, kako je napisala u jednoj drugoj pesmi, „mađioničareva mala“.

No, zajedničko svim ovim pretpostavljenim identitetima jeste njihova komodifikacija. Mnogi bi rekli da je Plat proročki predvidela ono što će se desiti njenom delu nakon smrti, ali ja bih rekla da se desilo još za života, i da se dešava i danas i nama običnijim od Lady Lazarus.

Danas kad je feminizam manje ružna, a više isprljana reč, vidimo kako je lako ukrasti žensku priču – jer ta priča prodaje, lupa pečat Ispravnosti raznim opskurnim akcijama, idejama i čini da svi požele da učestvuju. Kao lekar koji prisvaja raskomadano telo Ženskog Lazara u ovoj pesmi, jednostavno je ukrasti nešto što je mrtvo i spakovano u lako svarljive delove. I udariti popust.

No, Lady Lazarus sve to zna i spremna je da sopstveno telo pretvori u prostor borbe svih tih „dobronamernih“ diskursa, od medicinskog do potrošačkog, i to po cenu samouništenja. Ukratko, ona sopstvenim telom uzurpira i parodira tehnologijje moći tako što biva svesna da je one konstruišu.

A kad znate da vas nešto konstruiše, onda možete da ga i dekonstruišete. Na Osmi mart, ja bih da vas podsetim da tu mogućnost valja pretvoriti u imperativ.

Neka ovo bude dan kad ste prepoznali jednu Lady Lazarus u sebi!

Srećan Osmi mart!

• Ženski Lazar - Silvija Plat

  Opet sam to izvela

  Jednom u svakih deset leta

  To mi uspeva –

  
  

  Neka vrsta pokretnog čuda, moja put

  Sjajna kao nacistički abažur,

  Moje desno stopalo

  
  

  Pritiskač za hartiju

  Moje lice bezlično, fino

  Jevrejsko rublje.

  
  

  Salvet u kut,

  O, moj neprijatelju.

  Jesam li užasna?

  
  

  Nos, očne duplje, svi zubi?

  Neprijatni zadah

  Nestaće za dan.

  
  

  Ubrzo, ubrzo će meso

  Što grobna ga raka pojede

  Kod kuće na meni da bude

  
  

  A ja nasmejana žena.

  Meni je tek trideseta

  I kao mačka mogu devet puta da mrem.

  
  

  Ovo je Treći Put.

  Koliko đubreta

  Za uništenje svake decenije.

  
  

  Koliki milion niti.

  Gomila što krcka kikiriki

  Gura se da vidi

  
  

  Kako mi odvijaju ruku, nogu –

  Veliko svlačenje.

  Gospodo, dame,

  
  

  To su moje ruke,

  Moja kolena.

  Moguće da sam kost i koža,

  
  

  Pa ipak ista sam, identična žena.

  Prvi put se desilo kad mi je bilo deset godina.

  Nesrećan slučaj.

  
  

  Drugi put sam mislila

  Da istrajem i da se više ne vraćam tu.

  Njihala sam se sklopljena

  
  

  Kao morska školjka.

  Morali su da me zovu i zovu

  I crve da s mene skidaju kao biserje lepljivo.

  
  

  Umiranje je

  Veština kao i sve ostalo,

  Ja to izvodim maestralno.

  
  

  Izvodim tako da izgleda pakleno.

  Izvodim tako da izgleda stvarno.

  Moglo bi se reći rođena sam za to.

  
  

  Lako je to izvesti u grobnici.

  Lako je to izvesti i ostati gde si.

  Ovo je teatralni

  
  

  Povratak usred bela dana

  Istom mestu, istom liku, istom zverskom

  Poviku iznenađenja:

  
  

  “Čudo!”

  Koji me obara.

  Plaća se

  
  

  Razgledanje mojih ožiljaka, plaća se

  Slušanje mog srca –

  Stvarno kuca.

  
  

  I plaća se, mnogo se plaća

  Za reč ili dodir

  Il kaplju krvi

  
  

  Pramen moje kose ili mog odela.

  Zato, zato Herr Doktor,

  Zato Herr Neprijatelj –

  
  

  Ja sam vaše delo,

  Ja sam vaše blago,

  Čedo od suva zlata

  
  

  Sto se u vrisak istapa.

  Vrtim se i gorim.

  Ne mislite da vaš trud sporim.

  
  

  Pepeo, pepeo-

  Džarate i mešate.

  Meso, kost, ničeg tu nema –

  
  

  Parče sapuna,

  Burma s venčanja,

  Plomba zlatna.

  
  

  Herr Bog, Herr Lucifer

  Oprez

  Oprez.

  
  

  Iz pepela

  Ustajem s kosama crvenim

  I muškarce kao zrak tamanim.

P. S. Ovo je poziv na zajedničko tumačenje, kao i uvek. 😊