Kako podržati male izdavače?

Četvrtak je sjajan dan da razgovaramo o podršci malim izdavačima. Zapravo, bilo koji dan je odličan, ali kažu da je prva rečenica najvažnija, a ja nisam smislila bolju.

Šalim se. 😁

U Srbiji ima mnogo malih izdavača, s tim da je i ovo „mnogo“ i ovo „malo“ relativno. „Mnogo“ kao kad Brodski računa koliko ima pesnika po glavi stanovnika, pa kaže – ima ih mnogo. A mali izdavač, njega definišem kao „ne može da zakupi pola hale na sajmu“, niti okači sedam bilborda (Šešelj je najveći izdavač, prim. prev.)

Bilo kako bilo, dobronamerni čitalac želi da podrži malog izdavača, ali ne zna kako sem da kupi knjigu. Ponekad. Uglavnom onu za koju je čuo preporuke, retko naslepo i bez predumišljaja. Pošto sam ja privatno ta dobronamerna osoba, a profesionalno malo-manje-dobronamerna čitateljka, podelila bih razmišljanja svoje podvojene ličnosti u nadi da ćemo otvoriti važnu temu.

1. Kupujte knjige malih izdavača.

   Smešan savet, ali neophodan – mnoge knjige dobijemo na poklon, pozajmimo od prijatelja ili čekamo sajam da bismo ih kupili kod velikih distributera.
   
   Što vodi do narednog koraka:

2. Kupujte ih direktno sa sajta male izdavačke kuće.

   Rabat koji veliki distributeri uzimaju je ogroman (sve više od 5% je ogromno u mom relativno velikom svetu relativno malih izdavača) i zato, kad god možete, kupujte direktno od izdavača. Oni često imaju popuste na pojedinačna izdanja, ali i na pakete.
   
   E, ali šta ako biste vi samo jednu knjigu, nije vam posebno ni važno ko je izdavač, uzećete je u knjižari s još 2-3 druge?

3. Male izdavačke kuće imaju jasnije definisanu izdavačku politiku od velikih – iskoristite to.

   To znači da je mnogo veća verovatnoća da vam se dopadne više njihovih izdanja ukoliko vam se dopalo jedno nego kod većih izdavača.
   
   Veći izdavači imaju profesionalne čitaoce kojima je posao da pronađu zanimljive knjige u raznim žanrovima i zadovoljavaju ukuse veće ciljne grupe, ali manje izdiferencirane.
   
   Mali izdavači uglavnom imaju jedno-dvoje ljudi čiji ukus se preliva u izdavačku politiku. Booka (srednja veličina, M), recimo, targetira milenijalce vizuelnim identitetom, a izdavačkom politikom „kul“ dela, nešto kao hipsteri među izdavačima (nije osuda, samo kako ih ja vidim). Treći trg/Srebrno drvo, čak i kad objavi prozna dela, ipak ostaje veran lirskom izrazu (i zato ih volimo!). KCNS vadi neka dela iz naftalina (na moje veliko zadovoljstvo, a nadam se i vaše).

4. Pišite i pričajte o njima ukoliko imate platformu za to (bukstagram, kritika, kafa s prijateljima).

   Skrenite pažnju ljudima na izdanja koja su vam se dopala. Pohvalite odabir dela i kvalitet prevoda – ali nemojte lagati.
   
   Sad jedno nepopularno mišljenje, a to je da treba kritikovati sve što ne valja na kulturan i konstruktivan način. Ako ne valja prevod – ne valja, bolje da izdavač ima sliku o tome zašto mu ciljna grupa ne kupuje delo nego da nagađa i krivi zvezde. Ako je plagiran prevod (dap, dešava se), treba i to reći jer u relativno velikom svetu relativno malih izdavača, kvalitet i etično poslovanje bi morao da se podrazumeva.
   
   Bez obzira na ljubav koju imamo prema čitanju, izdavaštvo je biznis i kao takav, ili će ponuditi tržištu nešto vredno ili će propasti. Gadljiva sam na kapitalizam, ali i na nekvalitet i fušeraj. 😬

5. Pratite rad malih izdavača na mrežama i komunicirajte s njima jer je to lakše no ikada.

   Povratna informacija od čitalaca je dragocena – izdavaču je drago da čuje da vam se nešto dopalo. Šaljite im to eksplicitno (i iskreno, to se podrazumeva) jer na taj način oni mogu da podele vaše utiske i dođu do većeg broja čitalaca posredstvom „društvenog dokaza“ (social proof).

Sad je vreme za vas – kako podržati male izdavače? Koje male izdavače volite? Preporučite neke njihove knjige! 🌷

Na fotografiji su knjige nekih koje ja volim, a jedva čekam vaše. 🥰