Kako izgraditi čitalačku naviku?

Večeras bih da razgovaramo o temi koja mi iskoči na Instagramu skoro svake sedmice, a to je drugo najčuvenije pitanje posle „biti ili ne biti”: koliko i kad čitati u toku dana? (poznatije kao: kako izgraditi čitalačku naviku?)

Ukoliko me pratite već neko vreme, znate da niti verujem u čitalačke navike (nedajbože rutine), niti ih imam izgrađene. Baš zato mislim da treba da pričamo o ovome jer nailazim na poplavu tekstova koji govore „treba čitati redovno, nije bitno koliko, ALI” – i onda to magično ALI pominje kako čitanje održava mozak u dobrom stanju, širi vidike i čini ljude pametnijim.

Stoga, šta da radite ukoliko nemate vremena za čitanje, a zaista želite da pročitate ove silne knjige koje neprestano preporučuju svi oko vas?

1. Imate vremena za čitanje, samo vam to nije prioritet. Ako mislite da nemate, postavite sebi pitanje zašto sad čitate moj post umesto knjige. Prestanite da govorite sebi kako nemate vremena i prihvatite da je sasvim u redu da ne želite da čitate. Sada, ili ove sedmice, meseca, godine – u redu je. Radi vam se nešto drugo (gleda serija, igra s detetom, šeta) – ne propadaju vam male sive ćelije ako ne čitate.

2. Odustanite od ideje da čitanje mora biti nešto što radite u dužim vremenskim intervalima. Mnogo puta čujem „jaoj, ali ako počnem, ja neću moći da stanem, pa onda bolje ni da ne počinjem“. Moći ćete da stanete i radovaćete se slobodnom trenutku kad možete da nastavite – a šta je uzbudljivije od iščekivanja?

   Sinoć sam čitala u intervalima od tri minuta dok sam okretala palačinke – jedna strana, jedno okretanje. Palačinke savršene. 🥞🤤

3. Ako ste se pomirili da su nešto ipak samo izgovori koje dajemo sebi (a sve sam ih isprobala), i zaista sednete da biste čitali, ali onda svaka dva minuta proveravate mreže (guilty as charged) – onda imamo isti problem. Rešila sam ga tako što ostavim telefon u drugoj sobi. Niko neće umreti ako se ne javim pola sata, a meni će tih pola sata biti dovoljno da se ponovo osećam kao čovek (čovečica) nakon posla.

   Primetila sam da mnogo bolje pamtim knjige koje sam čitala do neke dvadesete nego ove u poslednjih deset godina, i podozrevam da je to otkad živim u gradu i ne mogu na miru da sednem u baštu, zaboravim na vreme i samo čitam. Ukoliko imate takav problem, preporučujem čitanje u parku kad dođe lepo vreme, telefon ostavite kod kuće (ako se usuđujete!). 🌳

4. Ne morate čitati svakog dana ako vam se to ne radi. Vi svakako već čitate svakodnevno – postove, vesti, oglase, poruke i šta sve ne, samo je to čitanje fragmentarno. Ako konzumirate mnogo takvog sadržaja, dobra je ideja čitati i takve knjige. Hvala postmodernizmu, ima ih mnogo.

5. Što se dela dana tiče, ja čitam kad god stignem ukoliko za tim imam potrebu. Nekad ujutro, nekad u pauzi na poslu, uz popodnevnu kafu, pre spavanja ili dok nekoga čekam, pa ponesem Kindle. Mislim da se ne treba vezivati za određeno doba dana i posebno mi se diže kosa na glavi od ovih saveta da ustajete ujutro u pet, tuširate se hladnom vodom, pišete dnevnik i čitate da biste sve stigli. Disciplina je super, mučenje nije. 🙅‍♀️

6. Pošto već čitate ovaj post, verujem da redovno pratite preporuke bukstagramera. Umesto da pratite trendove, nova izdanja i hajpovane knjige, pronađite nešto što vas zaista raduje i budi želju za čitanjem – bio to Prust, Agata Kristi ili Danijela Stil, svejedno je. Primetila sam nekoliko puta na pojedinim profilima, posebno mlađih čitalaca, da forsiraju čitanje knjiga koje iz aviona nisu za njih, pa ih ljutito ocenjuju nekim jedinicama, iščuđavaju se što ih drugi vole i slično. Ne mučite sebe (a ni mene koja doživim nesreću s očima kad vidim da neko lupa dvojke Dostojevskom u fazonu „šta ovaj matori laprda“).

7. Ne poredite se s drugima – niti treba da vas ljuti što neko čita 100 knjiga godišnje (a ja znam čoveka kod kojeg je ta brojka 400+, i da, stvarno ih čita), pa ga napadate kako je to nerealno, niti da vas brine ako vi pročitate 5. Ovaj koji čita 100 žrtvovao je nešto što drugi rade – kod mene su to, recimo, filmovi i serije, i to je svestan izbor koji mi prija.

Ovaj post sponzorisao je moj mozak koji se juče rastužio što je ljude u mom inboksu bilo sramota zbog netačnih odgovora na knjiškim rebusima i kvizu. Cilj nikako nije bio da se neko postidi, već da vratimo u fokus knjige koje ne viđamo često na Instagramu i zainteresujemo se za njih kroz zabavan i edukativan sadržaj. Nadam se da sam uspela, barem malo 😊

Da li se slažete s mojim „savetima“? Da li ste se pronašli u nečemu? Verujete li u čitalačke navike? Sve hoću da vas pitam.😁