Preporuke za Sajam knjiga 2022.

Ovo su najpre preporuke za bilo kad, a možete ih kupiti na Sajmu, poneke verovatno samo među polovnim knjigama. Ovih dana sam u poseti mami, a tu su mi i neke knjige koje mnogo volim, te sam odlučila da vam skrenem pažnju na neke koje nisam prečesto viđala ovde, a vredne su pažnje.

• Kristof Hajn - U vezi sa strancem

  
  
  „U vezi sa strancem“ Kristofa Hajna ostala mi je u pamćenju po sivoj atmosferi u kojoj je ljubav opisana klinički. Kad bi ova knjiga bila prostorija, imala bi mermerni pod.

• Dženi Ofil - Zavod za nagađanje

  
  
  „Zavod za nagađanje“ Dženi Ofil mi se uvek činio potcenjenim, a u pitanju je prelepa lirska minijatura o kompleksnosti modernih odnosa, braka, prevare i ljubavi. Ako volite Mehmedinovića, ovo je knjiga za vas.

• Derek Volkot - Mapa novog sveta

  
  
  Poeziju Dereka Volkota dobili smo u sjajnom prevodu u izdanju Kulturnog centra Novi Sad, i čini mi se da nismo bili dovoljno zahvalni kao društvo na tome. Nemojte ovo propustiti.

• Đunićiro Tanizaki - Sedam japanskih priča

  
  
  Tanizakijeve kratke priče bile su moj prvi susret s japanskom književnošću 20. veka. Neobičnost njegovih priča je takva da ih nikada neće zaboraviti, dopale vam se ili ne.

• Laslo Krasnahorkai - Satantango

  
  
  Krasnahorkaija preporučujem svakome ko voli eksperimentalnu prozu, ne plaši se duge rečenice, ravničarskih magluština i jaruga.

• Dž. M. Kuci - Fo

  
  
  Kad god čitam Kucija, imam utisak da je taj čovek poput nekog Dambldora koji poseduje svu mudrost sveta i daje nam onoliko koliko zaslužimo. „Fo“ je priča o Robinzonu Krusou, ali ispisana iz ženske perspektive.

• V. Dž. T. Mičel - Šta slike žele

  
  
  Kod Mičela sam pročitala kako i tvrdokorni ateisti odbijaju da probuše oči svoje majke na fotografiji, iako znaju da je to samo fotografija. Zbog čega je to tako i kakvu moć imaju slike u istoriji čovečanstva, piše Mičel kroz obilje vrlo zanimljivih primera.

• Tedžu Kol - Otvoreni grad

  
  
  „Otvoreni grad“ ima jednu od najupečatljivijih sporednih junakinja koja se čak ni ne pojavljuje u romanu, a ja je se setim jednom mesečno.

• Toni Hogland - Nemoj reći nikome

  
  
  Prvi prikaz koji sam ikada napisala i objavila bio je upravo o Hoglandovoj poeziji i mislim da nisam mogla bolje početi svoj mali kritičarski put.

• Tomas Bernhard - Brisanje. Raspad

  
  
  „Brisanje. Raspad“ mi je najdraži Bernhardov roman u kojoj istovremeno mrzi i Austriju i fotografiju i ceo univerzum. A nešto se briše i raspada.

Da li ste čitali neku od ovih knjiga? Šta planirate da kupite na sajmu?