Da li postaje sve teže odabrati dobru knjigu?

Ovih dana čitam dvojicu autora s izuzetno jakim stavovima – jedan je programer Robert Martin, a drugi je sociolog Ričard Senet kojeg pažljivo iščitavam zbog gustine teksta i stihijskog otvaranja različitih prozorčića u mojoj glavi. Analizirajući kako smo postali društvo u kojem nas tiranišu kultovi ličnosti i fabrikovane intimnosti, napisao je kako na svetu postoji svega nekoliko zvučnih imena klasične muzike jer su ostali sistemski i promišljeno gurani u anonimnost. Drugim rečima, popularnost znači da je 99% drugih koji rade isto što i vi nepopularno – to ne znači da nisu dobri, čak i bolji, ali da biste vi bili popularni, dovoljno je da izgradite ime i da ljudi žele da konzumiraju vašu umetnost ili proizvod zbog vas. Naravno, govorimo o kulturnom brendiranju koje fokus pomera sa sadržaja i prenosi ga na čoveka. A pošto mi odavno znamo da je smrt autora mit, zapitala sam se kako ja, kao čitateljka koja mahom čita prevodnu književnost u maloj kulturnoj sredini, biram knjige, uverena da čitam ono što je „dobro“.

Pre neki dan sam videla da je Čarobna knjiga objavila dela Abdulrazaka Gurne, i smesta poželela da ih kupim jer me je zanimalo zašto je osvojio Nobelovu nagradu – iako znam da mnoge nobelovce baš i ne mirišem. Setila sam se kako sam kupila roman Cruje Šalev pre nekoliko meseci jer je navodno bio veoma čitan i cenjen, a u pitanju je bila izuzetno naivna i loša književnost, gotovo uvredljiva po inteligenciju prosečnog čoveka. Ali, opet, izdavačke kuće poput Lagune objavljuju preko 300 naslova godišnje, nekakav kriterijum moram imati pri odabiru – i, ovde dolazim do zaključka da to zaista jeste ime. Ime autora, ime osobe koja je pisala prikaz, a verujem joj, ime izdavačke kuće u koju imam poverenje, ime prevodioca, ali uvek to nekako bude – ime.

Dala sam sebi domaći zadatak pre koji mesec, da kupujem onoliko knjiga koliko pročitam. To me tera da biram pažljivije, ali mi sad nedostaje racionalni kriterijum – da li da biram prema temi? Da li sam onda ograničena? Da li sam površna ako biram prema imenu autora? Kako da biram, a da me ne pojedu agresivni marketing, površna čitanja i hiperprodukcija?

Kako birati?